meni nema druge nego da zavirim u sve te stranice kao špijun, kao da su tuđe, pa da vidim šta je taj čovek radio ovih dana.
obično sam nakon polu- i maratona navaljivao da trčim što više u naredna dva-tri dana, da bih zatim od umora počeo polako da popuštam pa se silom prilike odmorio za naredni vikend.
ovaj put je bilo malo drukčije jer iako nisam bio posebno umoran od trke tojest vikenda (10km je bilo poveliko olakšanje nakon dva puta 42km zaredom), ipak nisam odmah od ponedeljka napao "kao mutav na telefon".
tome je pomalo "kumovala" i okolnost da sam trčao sa ovom drugaricom čiji je ritam 6'30''/km kada je raspoložena i 7'/km kada je umorna, pa sam tako u ponedeljak i utorak imao dosta trčanja "u leru".
oba puta sam nakon nje nastavio malo u svom ritmu no kad ti se noge naviju na taj slou moušn nije ih uopšte lako ubrzati.
osim tih 22+12km oba dana sam dodao po sat i po bicikle, onako u rikaveri režimu.
nakon tog neplaniranog i slučajnog odmora sam shvatio da mi je ostalo još samo dva dana (sreda i četvrtak) za neke iole pristojne napore pa sam stoga raspalio 20+15km + 17+15km s tim da je samo jedno od tih trčanja bilo blago valovito a ostala tri su se vrtela oko 300-400m uspona.
ne mogu reći da se osećam nešto bogzna premoren no osećaj zna da vara a kilaža mi se stalno vrti u podnožju crvene zone što je siguran znak over-reachinga, tako da mi se unatoč pomenutom osećaju nije trčalo više.
evo sada mi deluje da bih pred spavanje mogao da tresnem još sat i po Tempića no to bi prošlo dok si reko keks ali bih ga zato platio sa naredna tri dana kunjanja i ždranja.
neka fala :-)
još uvek se divim činjenici da sam nakon pola sata trke izgledao "kao da me je poplava izbacila", ona vlaga na trci je zaista bila tropska...
još sa ovim umetničkim efektom slike koju sam skinuo sa fejsa, izgledam ispijen i prašnjav kao iz vremena onih prvih izdanja tur d fransa kada su svi nosili brkove i stajali na svakih 50km da trgnu po čašu vina :-)
Nema komentara:
Objavi komentar