četvrtak, 28. lipnja 2018.

sporo

obično se u ovakvim situacijama radi o subjektivnom osećaju ali ne mora ni da znači da je sve "do mene"
naime ova trenutna monsunska kišna nedelja (tjedan) mi se otegla "kao gladna godina"
par dana nakon Brčkog mi je u glavi već bila sreda, a kalendar je pokazivao ponedeljak popodne
sada sam već uveliko u vikendu, a ono je tek četvrtak ujutru
(evo čak sam stavio miša na ugao ekrana da vidim da li će se zaista pojaviti ono THU, verujući da sam opet promašio i da je barem već petak
ali nije)

ovih treninga se natrpalo ne znam ni sâm koliko, evo u subotu sam ujutru išao na ona kratka 60-70m ubrzanjca pa uveče na trku od 10100m
(eto ni o tih 10.1km nisam pisao
za razliku od stadiona gde je 10,000=10,000m, na cesti valjda tako stave sto metara gratis pa da ako malo i nagaziš ivičnjak ipak sigurno ne bude kraće od 10km
v-a-lj-d-a rekoh)

sve neke zagrade opet...

pa onda u nedelju lagano trčanje od 8km uzbrdo pa odatle sa društvom na planinarski izlet u kanjon reke i natrag na asfalt pa na kraju opet istih 8km trčanja nazad kući
praktično je to bilo jedno trčanje sa hiking-om u sendviču ali sam upisao kao 2x8km

utorak je... NEEEE "UTORAK", ponedeljak je valjda mislio da je već sreda pa sam ujutru bio razočaran što sam "još uvek" umoran, nekako otklackao sa drugaricom 12km a popodne otišao na još 13 za svoju dušu, u istraživačko truptanje po nekim selima koja nisam dotle nikad video u životu

onda je umesto petka došla tek sreda, ne, UTORAK je tek došao, jer je onaj juče utorak ustvari bio tek ponedeljak?
e u taj utorak sam otrčao sasvim pristojan tempić a popodne otišao biciklom
rekoh u petak ću odmarati

no umesto petka je došla sreda, da, konačno i ta sreda
u sredu sam shvatio da sam se napokon odmorio od trke, pa sam po kiši otišao na jedan provereni "bang for the buck" a to je krug od 15km sa usponom od 4km u sredini
to "odmoran od trke" podrazumeva da sam nazad na svojih uobičajenih 75% pa sam taj uspon napao dosta oprezno, jer u toj sivoj zoni 75-80% skočnosti uvek vreba onaj pritajeni zamor koji se ne primeti tako očigledno ali na nekom zaista teškom treningu ume da te na pola puta ostavi na rezervi i sa svim trepćućim lampicama
svejedno sam istrčao course record na stravi, što znači da taj CR i nije baš nekakav peak performance hmm

e danas se ono usporavanje koje mi nameće ovo vreme, i brzina kojom ja letim napred-natrag ka sledećem vikendu, nakopon se sve to sastavilo u evo definitivno ČETVRTKA
taj čuveni vidovdan, jelte, tek su me malopre podsetili na to
tako da ćemo ovo privremeno odsustvo kiše proslaviti u krugu porodice, tojest u prevodu ću opet sa tom drugaricom otkaskati do azila i odneti (lola bicikom) tonu hrane, a nakon ovolikog trčanja posle Brčkog više mi ne treba od tih 13km x 7min

popodne ću opet malo na biciklu a petak kako ću preživeti nemam pojma
ugl trka je tek u subotu uveče, konobar još 48 sati monsuna moliću lepo

Nema komentara:

Objavi komentar