ponedjeljak, 4. lipnja 2018.

iskreno

Oduvek me mučilo ono kad neko započne priču sa "e, sad da vam kažem, iskreno rečeno..." pa zar se ne pretpostavlja da je sve rečeno - iskreno? Da li to lažovi pokušavaju da se prikriju pa nešto najavljuju kao istinu, ili se to pošten čovek oseća loše u svetu lažova pa naglašava da nije kao svi ostali?

Je*ai me tagovi da me je*ali, na svakih pola minute mi dođu po dve notifikacije da mi je neko lajkovao nečiju fotku, a Lola je slikala i mučki se izvukla sa fejsa pa sad sve ja to moram da administriram. Doduše možda nisam morao Kumu da tegam na dupetu nego negde malo bliže startnom broju, ali slučajno mi se omaklo. Pa kontam otud višak lajkova. Dakle sâm sam skrivija svoju nisriću.

E sad zaista iskreno (?), nisam ništa upisivao u svesku već dugo dana i nosio sam je na put ali ni tamo nisam ništa upisivao jer nisam ni imao vremena da se setim sveske, i tako je ispalo da sam samo dodatno zaostao sa evidencijom. No nadam se da pamtim koji sam trening trčao u kojim patikama, pa ću i to upisati kud pripada.

Juče sam se totalno razočarao u projekt zvani Plitvički Maraton. Pa jebote kako je ko ulazio u cilj odmah su se pokazivali rezultati. I tri sata (??) nakon toga još uvek "nisu imali rezultate po kategorijama".


I na kraju su se umorili od čekanja, pogasili mikrofone i razišli se. Ma briga me za medalju koju sam čekao, nego ko će mi vratiti tri sata života, uzaludno utrošenog? Znaju li organizatori maratona odgovor na to pitanje? Ili ni njihovi dani života ništa ne vrede pa tako tretiraju i naše??? Govna ste lenja i bezobrazna, jedino vam to mogu reći.

Moja saga (da li je to poetski pretenciozna reč?) se nastavila nakon transfera do Samobora na zasluženi počinak. Probudio sam se jutros u 5h i pomislio AJME DAO BIH MESEC ŽIVOTA, SAMO DA MOGU SAD ZAPALIT NA NEKO TRČANJE NA CERJE PA KUDGOD NIZBRDO NAZAD. Ali mućak, u glavi mi je još zunzalo od nespavanja i samo sam se prevrnuo na drugu stranu kao morž, i sledeće čega se sećam je bilo 07:05 na urici i panika JBT KASNIMO NA DORUČAK.

Onda smo natočili goriva na petrolu u samoboru (jer kaže se "kupujmo domaće", jel tako) i zapalili doma sve wroommajući 150-160, tako da siroti benzić od Petrola nije ni dočekao da uđe u srbiju, možda samo par najsrećnijih litara. Tih par litara se izgleda pretočilo direkt u moju guzicu jer sam po dolasku odmah oprao auto, nešto malo pojeo, i odjurio na trčanje.

Nekada sam mislio da sam umoran za trčanje pa ću otići na biciklu, a danas sam bio umoran za biciklu pa sam pretrčao brdskih 14km. Svašta.

Nema komentara:

Objavi komentar