ponedjeljak, 27. kolovoza 2018.

25 i 27

nakon što sam se recimo odmorio u nedelju, za danas sam imao velike planove.
rosulja promiče, pa malo zastane, pa dođe na trećinu od kišice jer lepo vidiš zavesu od sitnih kapljica, kao oni raspršivači u letnjim kafićima.
to je uglavnom isključilo biciklu mada sam imao mazohističkih ispada i po puno lošijem vremenu, pljuskovima snegu i minusu.

neka maglovita (u skladu s jesenjim danom) ideja je bila da pre podne otrčim jedan krug od 30-ak km s tim da pokušam malo da ga skratim na početku i kraju, jer nakon tolikog trčanja svakih 5 minuta postane osetna razlika.
negde kada sam se približavao mestu odakle više nema povratka nego ću ili popiti svih 30 ili neću, setio sam se da ću ubrzo naići na jedan uzani asfalt koji sam primetio kad sam zadnji put tuda prošao.

hmmm, ovo može da znači samo jedno, a to je da su asfaltirali jednu kratku makadamsku prečicu, kojom bih izbegao spuštanje u rupčagu zvanu Babina Luka, i napravio nešto manji krug od recimo 25km.
sve sam ispravno pretpostavio osim što nisam očekivao da će novim asfaltom biti presvučeno sve od te tačke skretanja pa do uključenja na novosadsku magistralu na samo 5km od kuće.
dakle nekih 7-8km novog asfalta. fino.

na kraju je zapretilo da će ispasti 24.5 pa sam napravio polukrug oko bloka u kojem sam stanovao kao klinac, da bih namirio okruglih 25 umesto da pamtim pola nečega za sledeće trčanje.
obzirom da sam prepodnevno trčanje skratio, već sam dogovorio popodnevni dodatak pa će mi taj šlag na bureku lakše pasti nego da sâm sebi odbrojavam minute i kilometre.

Nema komentara:

Objavi komentar