neprimetno se prošunjala i druga trećina leta. prvi deo je prošao tako što sam pokušavao da zauvek produžim jedno "dobro" proleće pa nisam uspeo, a ova sredina leta je prošla u adaptaciji na vrućinu koja je stigla prekasno. nikada mi se nije išlo na duža putovanja na +30° pa ni sada. voleo sam da bar jednom odem u to Topusko no nije nam se dalo. ovaj put su bili neki majstori u kući a i da nisu, na trku sam prosto bio zaboravio. možda je prošla i neka trka treking lige, nemam pojma.
no od danas leto definitivno ulazi u poslednju fazu i sledećeg vikenda je na programu onaj vrući polumaraton koji je pre mesec i po odložen zbog poplava. prijave stoje, sve je bilo zamrznuto. još ga samo treba otrčati. biće to poprilično nov doživljaj. jedno je kad si uhodan u trku ili jak trening svake nedelje, a drugo je kad kreneš na prvu trku nove polusezone.
usput sam valjda sredio i gvožđe i crvena zrnca. mrzi me da opet proveravam. možda malo kasnije. ono što je lako proveriti je težina a vaga kaže da sam se rešio onih famoznih "par kila viška" koje vučem već nekoliko godina. štipnem se za dupe i zaista je pola slanine na površini otišlo. hvala vrućinama i litrima vode umesto tegli eurokrema. apetit prepolovljen a lakoća trčanja primetno poboljšana.
sinoć sam otišao na jedno od onih "mogu a ne moram" trčkaranja i umesto pola sata završio sa 13.5km tempa. spontano. nije mi bilo teško i nisam se plašio promena ritma. nekada sam skoro uvek trčao tako i skoro nikad lagano. ali tada mi je uvek nešto falilo. stopalo peta pokosnica loža leđa. ovako je ipak bolje. tojest, trka će reći koliko ovo što se bolje osećam zaista znači u minutima na ciljnom semaforu.
Nema komentara:
Objavi komentar