obzirom da na trku nisam išao da bih se u cilju okitio finišerskom medaljom uz neki jadan rezultat, bio sam podosta... pa nisam ni razočaran. ne nalazim trenutno pravu reč. sve do 7.5km dakle 3/4 trke je sve išlo po planu. držao sam isti ritam u samo par sekundi po kilometru gore/dole mada je i to teško idealno proceniti zbog onih okreta oko čunja gde GPS znade da štucne koji metar pa se poremeti statistika.
pred sâm okret sam osetio onaj poznati bol ispod rebara koji je počeo da se pojačava i shvatio sam da se neću tako lako izvući kao na nekom polumaratonu gde možeš i da žrtvuješ minut na usporavanje, pa da kasnije nešto malo nadoknadiš. stao sam pored staze i sačekao pola minuta, računajući da je to još uvek prihvatljivo obzirom da sam odmah ispred imao dva "zeca" koja sam držao na nišanu od samog početka trke.
kad sam nakon male pauze opet potrčao bol je počeo da se vraća i ja sam ugasio štopericu. šta ću, nisam od onih kojima je cilj da pretrče 10km, zbog medalje. ja sam trčao zbog rezultata i u tom kontekstu mi je velika razlika između 40, 41, i 42 minuta. ako je trka izgubila smisao, sigurno neću klimati do cilja samo zbog medalje.
da, ipak nisam razočaran, jer je sve do tih 75% išlo po planu a plan je bio da u zadnjoj četvrtini čak malčice i pojačam. to bi se naravno više odrazilo na osećaj napora a jedva malo ili nimalo na brzinu, znajući koliko je završetak ovakve trke u svakom slučaju "teži" od početka. no dobro. planeta se izgleda nije prestala okretati pa samim tim ni ovo ne može da se podvede pod Tragediju.
za jutro nakon trke sam imao raznih planova no za svaki mi je trebalo više vremena od onoga koliko sam imao na raspolaganju. na kraju nisam nigde "skrenuo" na dodatak nego sam se vratio istim putem, ali sam barem zadovoljio želju da još malo protrčim, pa kuda bilo. od svega je najzanimljivije bilo kupanje
kilometar pre kraja sam naveo vodu na svoju vodenicu tako što sam skrenuo do jedne česme koju sam snimio dan ranije na zagrevanju
kad sam se napio i umio, palo mi je na pamet da bih se mogao i okupati jelte. pa sam skinuo dres i lepo ga oprao pod mlazom, a onda ga upotrebio kao sunđer i obrisao se do pojasa. da ne džumim tamo topless obukao sam ga nazad iako taj makadamski sokačić i nije naročito prometan. tu mi je pala na pamet logična ideja, da isto uradim i sa jelte DONJIM delom organizma, ko je rekao mehanizma?
rečeno zaprano oribah i "drugi najvažniji organ nakon mozga", pažljivo osluškujući da možda neko ne naiđe biciklom ili još bolje peške. nažalost nisam imao sreće pa sam teška srca odustao od performansa i navukao gaće nazad gde im je mesto. meteorološkim rečnikom NAKON PRIJATNOG OSVEŽENJA sam dolepršao nazad do auta preporođen kao curica kada siđe sa punjača. skinuo sam sveže opranu garderobu jelte i obukao šorc i majicu te seo za upravljač da poteram četvorotočkaša nazad kući.
drugo poluvreme se odigralo na domaćem terenu. izašao sam iz auta na 15km od kuće i nekim sporednim putićima dotrčao u vreo grad. tu zatvaram krug na prethodni blog i biciklisti rekreativcu sa sporednog puta. eto.
Nema komentara:
Objavi komentar