srijeda, 22. kolovoza 2018.

dramadramadrama

jutro je počelo kao i svako prosečno Umorno Jutro
prvo nisam znao kako da ustanem tako neispavan, jer mi je nakon par prenapornih dana trebalo više od uobičajenih 6-7 sati na koje nikako da se naviknem
a ko zna, možda ću se i navići da funkcionišem tako
onda sam sav polomljen seo da doručkujem i krenula je ona stara magija koju sam nekako bio zaboravio, mada me počašćuje svojim čarima bar dva-tri puta nedeljno
posle prvog parčeta tosta sam počeo da otvaram oči, posle drugog sam već pomislio da možda i nisam baš potpuno neupotrebljiv, posle trećeg mi je palo na pamet da bih možda mogao malo i da protrčkaram
radi se o nešto manjim parčićima, ne o onim ogromnim veličine dlana
tu sam dodao još pola i zaključio da sam spreman za sve što mi padne na pamet
srećom do odlaska na posao mi nakon doručka obično ostane oko sat i po pa to "što mi padne na pamet" ima neke razumne okvire
malo brdskog trčanja po pitomim asfaltnim nagibima, zatim malo skretanja u divljinu i skakutanja po korenju i kamenju, dok nisam shvatio da sam potrošio previše vremena pa poslednji asfaltni deo morao da očepim kao neki lako-srednji tempo
to se u boksu kaže velter, jel tako?
eto velter tempo, još jedna izmišljotina
a biće još jedna
radi se o popodnevnom treningu
nakon posla sam nešto malterisao, pa se odlučio za još jedno trčanje
malo mi se smučila bicikla na kojoj sam proveo skoro dva cela dana
tako sam seo na biciklu pony (i ona mi se smučila, ali šta ću) koju sam nedavno ofarbao u poštansko žutu
odvezao se 7km izvan grada do podnožja jednog od najgrđih uspona u kraju
zemlja kamenje korov i rupe od traktorskih točkova više od pedalj duboke
druga izmišljotina se zove "hard core planinsko trčkaranje"
nakon onog od pre pet godina kada sam izmislio "brdsko trčkaranje", na zgražavanje maratonske javnosti, sada sam prebacio igricu na novi nivo
kamenjari, vododerine, stenčuge i duboki kanali, uz prestrme nagibe, sve sam to onako elegantno preskakutao a da se nisam zaduvao
okej, uvek sam krug od 18km trčao za dva sata, ili brže u Jakom Tempu, a danas sam uz jednu prečicu to sveo na 17km i pretrčao za ista dva sata
doduše nekoliko puta sam stao da opalim fotku mobitelom jer nisam nosio gps sat već sam sve snimao na Stravu
i nigde nisam stiskao stop start nego mi je to sve ušlo u "kretanje"
a iskreno, nije mi ni bilo važno
koji minut dole gore

sledeća tema
"pola broja"

Nema komentara:

Objavi komentar