utorak, 21. kolovoza 2018.

hmm?

juče je bio poseban dan i to veoma veoma poseban dan.
prvo veoma je zato što sam nakon nebrojeno dana opet seo na trkačku biciklu, a drugo veoma je jer sam odvozao tako dobar tempo da mi je (treće veoma) teško da poverujem u to.

namerno nisam nosio ništa na guvernali, nikakve merače ni satove kojih mi je puna kuća, nego sam uključio telefon i stavio ga u džep torbice koju sam fino uvezao ispred sebe.
obzirom da na trkačkoj bicikli ne postoje "sitni" prenosi nego najmanja brzina još uvek donosi 19 km/h pri 100 obrtaja, odmah sam mogao da vidim da idem odlično.
nijednom se nije desilo da ostanem bez momentuma, to je išlo i išlo, čak i kad je vetar malo smetao.

bez obzira što na Stravi ona funkcija start-stop uvek ukrade pola minuta pri svakom stajanju, semaforu, okretu, još uvek mi je pokazalo prosek 26.5 za preko 800m uspona na samo pedesetak kilometara. fenomenalno.
ne verujem da se radi samo o kilaži jer nisam samo uzbrdo išao dobro, nego svuda.
ujutru sam otrčao samo 13km što je zajedno sa ovim treningom i večernje/noćnim razvozavanjem od sat vremena ukupno ispalo i više nego dovoljno treninga za jedan dan.

jedino što nije bilo "veoma" tokom jučerašnjeg dana je što sam shvatio da su prijave za sve trke ovog vikenda zatvorene, osim za treking ligu.
ostaje pitanje moje volje da vučem za rukav ovoga ili onoga i po stoti put sebi kamčim wild card za neku jaču trku, ili da se zadovoljim trekingom po vojvodini na +30°...

Nema komentara:

Objavi komentar