subota, 11. kolovoza 2018.

raceless


kad vidite kako lepo to izgleda, biće vam jasnije zašto ne žalim napora da do tamo odem. nekako mi nije teško ni 15+15km biciklom do/od trčanja, ni samo trčanje od sat i malko lomatanja kroz šumu putem koji je sve zapušteniji.

neki koji žive u stanu ili kući sa pogledom na more ili planinu, ovakvo nešto podrazumevaju kao normalno. mi koji smo okruženi ili još bolje reći OGRAĐENI zgradama, nemamo tu privilegiju da nam je pogled na prirodu dostupan sa prozora ili balkona.

zbog raznih obaveza je otpala ideja putovanja na trku u Kanjiži. donekle mi je i žao, a opet ostaće mi deset sati preko vikenda koje ću bolje iskoristiti nego da sedim u autu. možda je takva i faza došla, da se malo odmorim od tolikih putovanja. na jahorini i u ugljeviku mi je bilo lepo, no to ne znači da treba zajahati na trke ko mutav na telefon. nema veze. preživeću.

Nema komentara:

Objavi komentar