za dan nakon trke sam imao jedne planove ali se vreme pokvarilo pa je sve palo u vodu. plus sam se probudio sa nekako oduzetim leđima, ko zna u kojem sam položaju prespavao osam sati onako premoren. mislio sam da ću ujutru pretrčati nekih sat vremena lagano po asfaltu jer je sinoć grmelo i pljuštalo, a onda sam u društvu bla bla upao u neko blato i korov, gde smo ostali do pred kraj treninga. bar je bilo zabavno, koga briga. slučajno sam bio poneo najprašnjavije od svih patika pa su se taman oprale. nisam dupli rak u horoskopu da bih verovao da i patike imaju dušu, boli me dupe.
nakon tog blata smo ničim izazvani produžili u školsko dvorište i uradili desetak ubrzanja na pravcu sa laganim trčanjem kroz krivinu. nekima stoti a nekima prvi put, svima novo i zanimljivo iskustvo.
bicikla koju sam planirao je propala što zbog leđa što zbog rosulje koja je već počela da promiče, a svaki sat za koji sam mislio da je prošao, pojeo je dva ili tri sata pa je popodne nekako prebrzo stiglo. umesto MTB sam seo na city bike i otišao na laganu vožnjicu 10km izvan grada, odakle sam planirao još jedno čudno trčanje. ideja je bila da na usponu dugačkom nešto preko kilometar trčim sat vremena gore-dole pa koliko god pređem u kilometrima.
no nakon dva uspona mi đavo nije dao mira nego sam skrenuo na sporedni put na vrhu brda, koji me je uvek kopkao. gde vodi, dokle, kako se završava. prelomio sam da mi je avanturizam ipak draži od mazohizma gore-dole i skrenuo. naravno da nisam zažalio, bez obzira na sve perverzije koje mi je priredio. blato do iznad članaka, i to neko glineno blato sa tragovima kravljih stopala (hehe) pedalj dubokim i na dnu punim vode, dok je po površini moglo da se staje đonom... sve dok prvi put nisam propao i zaglibio se.
ostatak je bio čist eksperiment, kako proći tom kravljom magistralom, kako nizbrdo tako i uzbrdo. uprkos nekom trnju koje se nadvijalo sa obe strane i čupkalo mi žice iz zelenog dresa "rijeka run" i nagibu koji uopšte nije za trčanje, uspeo sam da ustrčim donji najgori deo i onda ugledao skretanje u livadu. trava do kolena naravno, ali neke kuće u daljini. gde su kuće ima i puta, dakle hajde da nađemo prečicu. slikao sam predeo sa lovačke čeke 5m visoke, i pronašao glavni put. to je ustvari makadam šoderom nasut koji krivuda među njivama, no za mene je to tada bio Glavni Put. itekako. čak mi se i na karti pokazao pa sam shvatio da neću izaći tamo gde sam mislio nego kilometar niže. okej, sve odgovara.
patike sam oprao u bari koju sam željno tražio dok sam se biciklom vraćao nazad u grad. rosulja se već pojačala, kao i vetar. kad sam napokon ušao pod vruć tuš trebalo mi je desetak minuta da prsti prestanu da mi bride, skroz su se smrzli onako na guvernali. još jedan čudan dan. 9km ujutru i 9km kasnije, 1h00' ujutru i 1h08' popodne. deluje mi da sam sada odmorniji nego sinoć, čudno. sutra mi valja praviti plan za sledeći vikend, a ovo između će se već nekako popuniti.
Nema komentara:
Objavi komentar