nije svaki dan petak

tako smo kao deca govorili kada ti se nešto posreći jednom pa drugi put pa onda omaneš a svi ti kažu Eeeeeee nije svaki dan petak.
zašto svaki dan nije petak, nikada mi nije bilo jasno.
ni zašto je to bilo potrebno naglašavati.
a ionako čisto sumnjam da mi se nešto bogzna vredno događalo petkom pa je onda to možda i dobra stvar, da nije svaki dan petak.
svi mi bi da svakog dana bude nedelja, valjda.
kada bismo samo stigli da zaradimo sve što se potroši u nedelju, ostaće neodgovoreno pitanje.

danas je pak bio petak a jedan drugi slogan je glasio: svaki petak - izuzetak.
to je valjda bilo jer je Zabavnik izlazio petkom.
hmm, možda otud ono dečije da nije svaki dan petak, hej, ne izlazi Zabavnik svakog dana?
ko bi rekao da ću zbog dana odmora od treninga doći do ovog neverovatnog otkrovenja.
ima i ona treća dobačica, ako se tako kaže kada nekom odbrusiš, dobaciš.
odbrusilica.
kada se posvađamo kao deca pa neko u naletu besa pljune onog drugog, ovaj mu je odgovarao sa "cigani se pljuju na veliki petak".
ni to mi nikada nije bilo jasno.
a teško da ću ga večeras povezati sa dva prethodna petka.
mora da je opet nešto oko politikinog zabavnika.

petak (mali, ne veliki) je počeo vožnjom što je više nego neuobičajeno.
zna se da je jutro najlepši deo dana za trčanje u toku leta, no tako je ispalo.
i ispalo je super, lepa vožnja, relativno brza a odmarajuća.
čak i korisna, zbog nekih drugih razloga koji nemaju veze sa sportskim blogom.
nakon posla sam zapucao na još jednu vožnju koja se pretvorila u izlet jer sam na pola odlučio da malo prisednem i provedem par sati u prirodi.

isključen telefon, tačnije uključen "airplane mode", mada nisam nešto mnogo ni fotografisao.
razmišljao o svačemu, zaključio ništa.
osim toga da zaslugom jednih (ne)ljudi u očima drugih ljudi povremeno ispadnem puno lošiji nego što zaista jesam.
takvi incidenti mi umanjuju onu volju da budem što bolji, jer mi se zbog njih to sve učini uzaludno.

onda sam par puta odustajao od putovanja na trke i pravio neke druge planove za vikend, pa se opet predomišljao, pa opet, i na kraju ne znam šta sam zaključio ni po tom pitanju.
ako se probudim čio i voljan u 4, možda i krenem na put u pola 6.
ako se kasno probudim možda krenem barem na onu drugu trku, negde iza podneva.
ako se probudim neraspoložen otići ću na ceo dan daleko od svih, i onih dobrih i onih loših, jer ne možeš pobeći od samo pola sveta, svet je jedan i priznaje samo princip sve ili ništa.

kažu da jedna pseća godina vredi kao sedam ljudskih, ali ovi moji psi toliko laju da imam osećaj da ih slušam već hiljadu godina i da ni narednih hiljadu neće brže proći.
šteta što sam nekako uvek polu-umoran i u nekom stanju polu-predaje, jer bi sve bilo puno mirnije da svakog dana po par puta strčim dole sa metlom ili kofom vode.
a tako mi je već poodavno i u braku, otprilike.
sva sreća da nemam pušku, bilo bi kao u onoj pesmi kupio sam prsten kupio sam pušku manje od ta dva baciću u reku.