nedjelja, 12. kolovoza 2018.

nedelja

dan je počeo kratkim trčanjem pred bici-izlet u društvu. obzirom da smo imali dogovorenu vožnju pred podne, jutro sam iskoristio da prošetam sa psima pored reke a pre podne da malo istražim neke prečice i u sredinu trčanja ubacim malo istezanja gimnastike i sličnog ulaganja vremena u ono što psiholozi kažu da je potrebno za kvalitetan život bez stressa.

nakon izleta smo zapucali na još jedan dosta sličan pa se sve to skupilo kao jedna sasvim solidna vožnjica. posle onog trkačkog jurišanja u subotu uveče, ovakav dan mi je baš odlično čučnuo.

poslednja aktivnost (rečnikom Strave) je ispala tempo trčanje iako sam zamišljao nešto skroz lagano. naime toj drugarici, s kojom često trčim i s kojom smo se zbližili gotovo kao neka porodica, došao je neki "ludi dan" pa je omlatila takav Tempo Trening da sam svo vreme bio u čudu. saša produži korak ako misliš ovo pratiti, par puta sam rekao u sebi.

ukupno desetak kilometara probijanja kroz šetače bicikliste i automobile duž reke/izletišta bi kod svakog drugog trebala da bude neka vrsta hendikepa dok je kod nje probudilo neki bes pa je osvetnički sve preticala i provlačila se kud god je bilo moguće. na kraju smo slikali patike "jer smo videli da mnogi to rade".

prijala su mi dva dana bez putovanja, a naročito jer sam sinoć praktično otrčao neku svoju varijantu "trke". od sutra opet na posao, pa ću videti kako će se ovo mikro Leto nastaviti. za sada mi dobro ide i vrućina mi prija. veče sam opet dočekao sa mizernih 64kg pa sam nakon 3-4 litra vode u toku dana večeras ipak pomešao pola flaše piva sa 3dl izotonika i napravio nekakav panache'. nije čudo što su profesionalni maratonci stalno išli na pripreme u keniju i smršali od muke jer niko normalan ne može trčati po vrućini sa kilo sala viška.

Nema komentara:

Objavi komentar