ako vam se gine samo pratite oznake

i tako sam Nobelovac rešio da pratim Vlajkove zastavice i evo gde sam stigao.

a i jedan kolega mtb-ajker je prošao ovuda i to u oba smera pa me je to ponukalo da se podsetim prečice.

dok sam se potsećao prečice, prisećao sam se našeg zajedničkog trčanja ovuda.

bio je lep i sunčan dan (tako počinje svaki domaći zadatak iz srpskog)...

i ujutru odem ja na tempo od 13.5 km i razbijem se ko zvečka 

kasno popodne, spremam se da nakon posla i ručka odem na neko vozikanjem biciklom pony (što je Milijana gony) 

I TADA MU JE ŽIVOT KRENUO IZNENADNIM TOKOM!
(a evo i kojim)

zvoni mobitel, kaže Vlada ajmo vozom do Samara pa da trčimo preko Magleša nazad do Valjeva

brate može samo ako ćemo lagano, to je nekih 30-ak km a ja sam jutros otrčao takav tempo da ne bih trebao da trčim najmanje tri dana posle toga

dogovoreno, dotrčali mi na voz čitav minut pre polaska sa stanice, jer su po navici svi slični dogovori bili u minut do dvanes

e kad smo izašli u onoj vukojebini od kanjona gde osim voza i par planinara nedeljno prođu jedino srne lisice i zečevi, čak ni muva nema, i odmah krenuli na trčanje

znaš, kaže Vlajko, odavno planiram da probam da ustrčim ceo ovaj uspon (na mestima 30%) pa kao hajmo onako neobavezno

ovaj rešio da me ubije, rekoh, ajde, nema veze, ionako ću dan zaokružiti na 42 kilometra pa kud ide krava nek ide i celo stado

na par mesta je on srećom toliko sporo trčao da sam uspeo da uspešačim na par metara iza njega i da ga stignem kad zahladni
(uprkos kvalitetnom doručku napravih lapsus lazuli i umesto zaravni ladno otkucah zahladni)

i još smo na kraju morali da završimo sprintom kod Poparskog doma, tu me je zeznuo za par metara iako sam se čuvao za finiš i tek kad smo stali primetio sam da sam zadnjih 10 km ja nosio njegov ranac, to je baš bilo nefer plej od njega :-D 

obzirom da sam čak i na planinske ultre od 60km kretao u gaćama i majici bez flašice za vodu, bilo je valjda logično da nemamo dva ranca, šta li mi bi da se solidarišem više se ne sećam, nadam se da se neće ponoviti

i eto tako zaglavih na istoj stazi sa istim mukama, na par mesta sam po 20m pregurao biciklu jer je preveliko kamenje pa udaraš pedalama i ne može da se vozi uzbrdo, i na još par mesta kroz granje do kolena nisam hteo da rizikujem da pregazim neku zmiju ni da probijem gumu tako da završih vožnju i sa malo špikovanog pešačenja