srijeda, 26. svibnja 2021.

dan treće mladosti

vraćam se sinoć mtb-om sa jednog dvoiposatnog kruga po okolnim brdima, i primetim da ispred poštanske štedionice nema NIKOG!
dojurim kući, presvučem se onako smrdljiv u prvu s reda majicu i pantalone i poletim ponikom nazad u banku, odmah uđem, odmah mi daju papirić sa brojem, odmah me pozovu sa šaltera, odmah mi izdaju dve nove kartice, odmah mi provere stanje, i odmah mi isplate džak para. tu se setim da sam mesec dana oklevao zbog gužve pa se nakupilo nekakvih uplata, samo bog zna kojih.
- mogli bismo ovako svako veče - reče Lola
- ništa patike ništa telefoni ništa kamere i laptopovi, samo roštilj - upozoravam nju a usput i sebe

roštilj me nije izlečio od umora, koliko vidim jutros, ali pokušaću opet da nešto normalno otrčim pre posla.
juče sam odmah nakon doručka zapucao na jedan krug pa se vratio sa pola puta, bio sam premoren a prosek od 6'15'' je smešan koliko i jadan, bez obzira na količinu uspona i što praktično nisam stigao ni da se zagrejem.
svanulo je čitavih sparnih +20 pa je i to valjda uticalo na umrtvljenost.
valjda danas bude bolje.

nakon posla sam se odlučio na tek još jednu običnu vožnju ne predaleko od grada, da ne bih dodavao na već postojeći zamor.
u povratku sam odmah nakon izlaska na asfalt imao sreću da me stigne neki momak na bicikli, pošto sam ja bio u lenjom režimu tek da se dokotrljam do kuće.
naravno da sam odmah prešaltao i krenuo za njim, oduvek sam voleo da proučavam ponašanje rekreativaca.
ovaj je pak najjače moguće vrteo uzbrdo, a ostatak puta je išao "regolare".
u par navrata sam se maltene naglas nasmejao kada krene onako da uvrće dupetom jer je očigledno na svom maksimumu, istovremeno izgledajući trtast i krupan kao odrastao čovek i koprcajući se kao neko detence.
pred ulazak u grad sam došao pored njega da ga pohvalim, rekoh mu da je "baš srčan" što mu se izgleda jako dopalo.


Nema komentara:

Objavi komentar