utorak, 4. svibnja 2021.

napad trčanja

ne znam šta me napalo početkom maja, možda april.
navikao sam da se s dolaskom proleća aktiviram, da mi ništa nije teško, da letim vamo namo, i kad sam već pomislio da mi je to izašlo iz navike, evo ga sa malim zakašnjenjem.
april u maju, ajd dobro, nek je on samo došao pa makar i zakasneo.
vozim kroz zapadna sela pre neki dan i setim se da oni za malko kažu meko.
ali ne meko kao mekano nego meeko, kao što se izgovara mujo, haso, suljo, meko, eto tako.
vozim i smejuljim se jer mi pada na pamet dijalog za neku komendiju
- jesi li izlazila iz kuće dok sam bio tri meseca na putu?
- pa onako, meeko...
- jesi išla u drugo selo?
- jesam, meeko...
- i jesi videla koga, popričala?
- onako, meeko...
- nisi valjda išla da vidiš onog živadina?
- ma samo meeko...
- šta bre meeko, kad si prošli put rekla da nema kod njega meeko?
- pa eto, meeko...
- nije te valjda pipao?
- nije...
- sigurno nije?
- nije, meeko...
- jeste ili nije sve ti ?ebem kakvo sad meeko?
- pa nako, meeko...
- jel ti turo ruku u gaće?
- meeko...
- krv ti ?ebem pa on je tebe opet ?ebo!?
- meeko...
- šta bre meeko, šta je to meeko, jel te ?ebo il te nije ?ebo?
- ma nije, onako, meeko...
- pi$ka ti materina nisi valjda opet trudna?
- nisam, možda, meeko...
tačno da je neko naišao i pitao me što se na bicikli smejem ko lud na brašno, šta ti je dečko smešno, ma ništa, meeko...


(nema dana da Lola ne naleti na neke kerove)

a za to trčanje, eto posle 12km sam vozio skoro 5 sati kao praznik je pa da se iskoristi slobodan dan, i sledećeg jutra lupim još 13km isto brdskih, trčim i pitam se šta mi je.
dobro zato sam popodne lagano provozao, onako rikaveri fazon.
idemo dalje.

Nema komentara:

Objavi komentar