alerđik

spopala me neka alergija o p e t pa sam malo krkljao, s tim da me je za promenu sada umesto na nos ili grlo ili oči ili uši udarilo negde u nepce pa mi deluje da će mi iz mozga iscuriti litar govana. kroz nos. jer kuda bi govno nego kroz nos. onaj odvratan osećaj gorčine u grlu kao nakon prehlade, suvo sve kuda dišeš i generalno gledano loš osećaj u glavi.

pa sam juče preskočio bilo kakvo jurišanje ujutru, nego sam se samo pre posla provozao sat vremena lagano naokolo grada, da bih se kao pričuvao za popodne. i sve je naizgled delovalo pristojno, polunormalno, ali samo negde prvih sat vremena, i onda sam odjednom počeo da ostajem bez snage. srećom već sam bio stigao na 500+ nadmorske pa sam znao da će mi povratak biti lakši kako god da to bude izgledalo.

na kraju dana, kad sam sabrao 0.00 trčanja i 15-ak city bajka i 55 mtb-a, to i nije delovalo toliko loše, a i podsetio sam se jednog udaljenog puta pod planinama, to može zatrebati letos. danas je o p e t poslednji lep dan jer najavljuju malo ružniji talas u nadolaženju, pa bi bilo lepo da ne dočekam vikend željan akcije, nego da se još malkice danas istrošim.

na vožnji sam razmišljao o, ali to je tema za neki drugi blog, ljudima koji su nezadovoljni životom i Svetom pa bi protiv nečeg ratovali, i onda su ili frustrirani što se ta bitka ne može dobiti jer zabole Svet dupe za tebe, ili su gnevni što se rat ne odvija prema njihovim očekivanjima. što reče Brus Li, budi kao voda, ako je voda u čaši, imaćeš oblik čaše, ako je u flaši imaćeš oblik flaše, i ta umetnost prilagođavanja okolnostima nikako nije poraz, kako ga oni borci za svoj Svet doživljavaju. ne može baš sve biti po tvome, pa to ti je.