imam dve opcije, malo duže trčanje ujutru i luftiranje ostatak dana (što se tiče outdoorsa) ili obično trčanje ujutru pa neko zvrndanje između gromova popodne, kombinacija light planinarenja u blizini pruge je zgodna sa povratkom tračnicama jer je u tunelima bezbedno od munja i gromova.
prema inspiraciji, krenuću jutros pa ću videti kako će ići i dokle ću stići, kod kuće me čekaju pečeni pilići.
jučerašnja petosatna vožnja je bila verovatno jedna od desetak koje ću pamtiti ove godine, jer sam napokon provalio prečicu za dolazak na Povlen sa južne strane i štaviše uopšte nije pretežak prolazak.
mislim kad nakupiš 1800m uspona u samo 85km to dovoljno govori koliko je ostatak bio strm, pa ako si već toliko brda nakupio od i do planine, nije morala još i tamo da me zadesi neka poluprohodna kamenjarčina strma kao krov od planinske kućice.
dok sam vozio prvi deo uzbrdo prošla su me dva ona promo pikapa, jedan oblepljen nalepnicama Chipsy a drugi Pepsi.
nekada su bistra voda, planinski sir, sočne kupine silazili sa proplanaka u grad, a sada se otrov penje iz grada na planinu, ajd što se sve okrenulo nego što je u pogrešnom pravcu.
na lovačkoj česmi gore na 900 nadmorske sam naleteo na momka koji je natočio dve dvolitarke izvorske vode i upravo pakuje oznojene flaše da ih spusti u grad.
poslednji mohikanac.
Nema komentara:
Objavi komentar