ponedjeljak, 10. svibnja 2021.

nova nedelja, novo jutro, to jest nije nedelja nego ponedeljak

start mtb maratona je naravno kasnio jer je većina došla u minut pred start.
ideja da se ode tih prvih 29km do starta biciklama se tako isplatila.
mislio sam da čak i ja malo kasnim no samo na usponu iz Mionice (20km od kuće) ka startu trke nas je prošlo desetak auta sa biciklama na krovu ili gepeku na petim vratima.

za razliku od prošlog maratona kada je sa starta odmah krenulo razvlačenje grupe od bržih ka sporijima, juče su trojica nagazili sa starta kao da će da im se ohladi pivo ili ugreje pečenje, ili beše obrnuto.
neko vreme sam se vozio relativno napred u manjoj chat grupici sa Organizatorom i još par momaka, svi su ostali još dalje iza.
u nekom trenu sam mu rekao - odoh ja malo napred da vidim koliko su ozbiljni onih trojica.
dok sam ih stigao već su bili dvojica, treći je biciklističkim žargonom "otpao".


za razliku od mene i većine učesnika koji smo vozili klasične mtb sa 26 - 27.5 - 29 točkovima, ovi su vozili tzv gravel bajkove, u prevodu geometrija trkačke bicikle bez amortizera sa malo širim gumama, možda 1.4" ili radije 1.75", i očigledno su na tome prešli toliko kilometara da su puno više "srođeni" sa svojom mašinom nego što sam ja.
iako sam imao amortizer i široke gume sa dubokim kramponima, ponegde su mi napravili desetak metara fore po krivinama sa puno sitnog kamenja ili peska.

deo hendikepa mi je bila i težina jer moj bajk od 14kg teško može da parira karbonskoj biciklici od 9kg pa je bilo očigledno da na strmim usponima i to igra veliku ulogu a ne samo snaga.
jedan od momaka je malo zaostajao a drugi mi je pravio razliku, ono što je nastavilo da me zadivljuje je da sam ja teren sa puno kamenja i neravnina doživljavao kao težak, mnogi su došli čak i sa zadnjim amortizerom što je još par kilograma više, a ovi su samo jedrili kao po mirnom moru, svaka čast.

kad smo savladali većinu uspona došli smo na četničko izletište Ravna gora gde je pucalo kao u Vukovaru dok se umesto mirisa prirode osećalo po rakiji i spaljenim domaćim životinjama.
neko vreme sam pokušavao da ignorišem podatak da umesto kroz prirodu vozim kroz kilometarski vašar kokardi i petardi, no u nekom trenutku sam ovom drugom momku kojeg sam na vrhu brda sačekao da bismo išli zajedno, rekao "meni je od ovoga muka" pa sam okrenuo nazad i vratio se na start/cilj trećim alternativnim pravcem, što mi nije bio problem na poznatom terenu.

staza je verovatno atraktivna i zanimljiva jednom kad se prođe kroz ratnu zonu, no obzirom da imam sačuvan trek mogu je proći bilo kojeg radnog dana letos, za juče mi je i ovo bilo dovoljno.
uz povratak kući nakupilo se skoro 100km tako da je lep topao dan ipak dobro iskorišćen.

Nema komentara:

Objavi komentar