evo ovako je to išlo. otišao sam juče ujutru do podnožja dugačkog uspona, lagano zagrevajući se, i onda sam kao što sam i najavio napravio sledeći trening (ili "A EVO I KOJI")
minut brzog trčanja uzbrdo, minut lagane šetnje, i tako 11 puta iz prostog razloga što je uspon toliko dugačak.
zanimljiv mi je ovaj podatak koliko sam vremena proveo "leteći" jer mnogi rekreativni trkači uopšte ne provode vreme u vazduhu, već nagaze petom dok se još nisu skroz odrazili prstima pa im trčanje praktično zadovoljava kriterijume brzog hodanja, jer te tamo diskvalifikuju ako ti u svakom trenu bar jedna noga nije u kontaktu sa tlom.
ako sam imao prosečnu frekvenciju od 162 koraka u minutu, to znači 162/60= 2.7 koraka u sekundi, puta 0.307 sekundi prosečnog dodira sa tlom, to je 0.829 sekunde, a ostatak sam "leteo" tačnije 0.171s.
dakle 17%
na ukupno vreme treninga od 1h17', to izađe total od 790 sekundi što znači da sam u vazduhu proveo nekih 13 minuta. kumulativno, što bi rekli.
to bi značilo da bi pri malo većoj prosečnoj brzini za vreme maratona bih valjda barem 20% bio u zraku što bi za maraton od tri i po sata recimo ispalo ukupno 42 minuta, dakle minut po kilometru :-)
popodne sam imao velike planove ali sam odmah shvatio koliko sam umoran od tih 11 puta minut krvničkog mazanja uzbrdo pa sam se pomirio sa tim da će mi vožnja biti samo odmor za dušu i oči a nikako neka vrsta treninga. dakle ipak ne može i jare i pare.
Nema komentara:
Objavi komentar