naime redovno mi se događa da ugledam neko skretanje, koje nit deluje pristojan put nit deluje da vodi samo tu do prve kuće, nešto ni tamo ni vamo. i onda umesto da ipak skrenem, gotovo redovno pomislim "kod kuće ću detaljno pogledati karte, pa kad sledeći put budem prolazio..."
onda prođem pa se nećkam pa ipak zastanem, pa upalim telefon i otvorim mapse, pa se orijentišem gde šta, pa krenem da uvećavam taj put, pa naravno u nekom delu šume puta više nema vidiljivog na kartama, pa se pojavi u nekim njivama, a možda je kroz šumu i skrenuo pa je to "onaj drugi put levo" koji izlazi tamo, i sastavlja onamo...
i po pravilu (drugom pravilu, koje sledi ono prvo pravilo da uglavnom prođem) zaboravim da to detaljno ispregledam na kartama i opet ništa, sutra će biti neki sledeći puteljak i tako unedogled. i onda gunđam zašto sam krenuo sa kramponkama po asfaltu, a ustvari sam mogao često da negde i zavrnem u istraživanje no obzirom da ne poznajem svaku livadu u svakom zaselku logično je da ne mogu uvek voziti na siguricu.
u poseti zaboravljenim jezerima po županiji, nisam znao da je zabranjen lov bele ribe pa sam na fejsu dobio odgovor otkud ovoliko ljudi načičkano sa štapovima:
"Tamo radi sitna babuška eonima. To je alohtona vrsta, uljez (ima vrlo efikasan nacin razmnožavanja pa ugrožava lokalne vrste) dozvoljen je neograničeni izlov. Nekada je žak bilo zabranjeno vraćati je u vodu."
hvala upućenom ribolovcu na pojašnjenju, još samo da znam šta je to sitna babuška bilo bi puno bolje, moram jednom i ja krenuti sa štapom na izlet.
Nema komentara:
Objavi komentar