ponedjeljak, 3. svibnja 2021.

napokon probio mrak, skinuo led, kako se već kaže


e kada mi je pukao film onda mi je pukao i rekoh nećeš se ti više izvlačiti i sve kao videću na karti videću na mapsima, nego sam lepo skrenuo pa šta bude.
bila neka reportaža o cajki koja je živela u nekoj selendri kuda je prolazio novi autoput, i udala se za jednog koji je tu radio nešto na izgradnji.
stalno su prolazili tom novom trasom kako su tekli radovi, i onda je neki od njih prošao njenim sokakom i ona ga spopala i tačka.
i pitali je ovi novinari kako je od svih radnika odlučila za koga da se uda odnosno zašto baš za tog novog muža, a ona odgovorila "on je prvi skrenuo".
kontam da će do kraja života da ga zajebavaju na tu foru, nije bio loš momak dok nije skrenuo.

i slično njemu skrenuo i ja i doduše očekivao sam puno više brda a puteljak je vijugao uz rečicu i hladovinu i bio je više nego bolji od očekivanog. posle je krenuo blago da se penje pa mi je i to prijalo, i kada sam došao na razdvajanje negde pred izlazak na gornji put, malo širi makadam, tu je bilo jedno Y razdvajanje...

sa karte sam ranije bio odlučio da ću ići levim krakom jer mi je on malo duži pa rekoh da vidim što više novih predela, no taj levi se odvojio maltene vertikalno u vis po pržećem suncu, krupan makadam, rekoh nešto mi se baš ne porađa danas, i lepo odoh ja desnim puteljkom kroz šumicu, ne smeta što je kraći ako je trostruko pitomiji.

za razliku od onih vožnjica od pre par nedelja gde mi je svaka i duga i kratka imala 1023m uspona, juče sam doterao do 1248m što je više manje nešto u rangu kruga na Divčibare kojeg nisam odvozao eonima a stalno se kao nešto spremam. pih.

Nema komentara:

Objavi komentar