kontra smjerom

kaže da je obujam zemlje 40,075 km.

a meni piše u excelu da imam otkako sam odlučio postat maratonac ubilježenih nekih 63,271km, što je pun krug oko Zemlje plus (63271 - 40075 =) 23196.
što znači da sam nakon kruga oko zemlje idući u smeru ka istoku krenuo na isti krug kontra smerom i stigao malo iza pola, pa mi je ostalo još 40075 - 23196 = 16879 kilometara da se po drugi put vratim na početnu tačku.

ODNOSNO!!!!!...

imam i drugu opciju, a to je umesto napraviti istočni plus zapadni krug, "preći zemljom uzduž i popreko" jer smer i nije nešto važan, pa mi onda ostaje nešto malo manje jer je obim preko polova nekih 40,008km, barem tako kaže gugl.

to je za čitavih 67km manje što je cela jedna nedelja trčanja, dakle ostalo mi je još 16812 km do tog milestone-a.

ako ovako nastavim da smanjujem trčanje iz godine u godinu moguće je da će mi za to trebati puno više godina nego što to izgleda na prvi pogled.

zadnjeg dana godine nisam ništa poradio na tim ciljevima nego sam samo izveo jedan izlet-hajk a neću ni novu godinu početi trčanjem jer tradicionalno izvedemo pse u šetnju dok kontinent  spava i otplaćuje dug kasnog izlaska odnosno u covid režimu kasnog ostanka kod kuće, eventualno na balkonu, mislim na ove što su bacali petarde.

napokon sam se rešio kilometarskog spiska patika koje više nisu u opticaju nego sam ih sve ubacio kao "ostale" i upisao im zbroj zbroj za narod svoj i tako mi je sada spisak puno realističniji.

i tužniji.

fali ovde nekoliko prinovica i to pod hitno.

šta se radi predzadnjeg dana u godiniŠ

ovo gore Š sam pokušao napamet bez gledanja u tastaturu da otkucam ? i eto omanuo sam samo za jedan red jer je Š odmah ispod ? a bio sam tako samouveren da nisam ni dovodio u sumnju ishod tog zahvata

poduhvata

i sve te reči

podignuće, ulegnuće, nalegnuće

uleglo se, leglo je, sjelo je, nasjelo je, naleglo je, ljepo ti stoji, on nastoji da...

sjelo mi je, čučnulo mi je, preSJELO mi je, 

brate pola reči ovog jezika se vrti oko sedanja leganja čučanja klečanja stajanja

da li je nama zaista toliko sudbinski važno da li šedimo ili lezimo ili čucimo dok pisamo šeremo i pisemo, pa to je više nego bolesno, to je prebolesno, to je überbolesno pristupanje ulozi majmuna pračoveka i čoveka

nego danas sam HTEO DA VAM KAŽEM OVO

prešao sam jedan od pragova

wooo hoooo

ili po purgerski, wuhić huhić

2504 imam kilometara u godini, prešao sam cifricuuuuuuu

koja ničemu ne služi, ali dobro, to ionako nije bitno

ali zato u sledećem aspektiću sledi užasić

u decembriću imam samo 298 kilometrićaaaaaa

evo sada u nedostatku drugih podataka ću da pregledam sve svoje all my decembers all tomorrow prosinacs

dakle imam 

754km (2020.), 

725km (2019.), 

649km (2018.), 

632km (2015.),

iz čega se jasno vidi u kojem trenutku života sam kilometre trčanja shvatio kao nadomestak za sve ostalo, umesto da se fokusiram na sve to ostalo.

još u decembrima imam 

534km (2008.)

462km (2005.)

445km (2013.)

428km (2017.)

ali je sve to puno manje od onog jednog januara kada sam imao preko 1100, buohohohoho, ali o tome nekom drugom prilikom

sutra je zadnji dan u godini, i šta, šta, šta? 
moram na pijacu, jer je organic friend javio da je nabrao poslenju turu paradajza iz plastenika, pa moram da vodim mačorčića na revakcinu, i posle toga šta bude biće, Lola bi u Lidl da dopuni ratne zalihe pred praznike a ja bih u planine iz istog razloga, nađemo se negdje na sredini, gde nije nebo a nije ni more

oplo ladno

to je bilo nijemo prvo slovo od (t)oplo (h)ladno

kad pola planete može govoriti ladno, možemo i oplo

elem prvo nije bila kiša pa je bila kiša pa sam odustao od trčanja ujutru jer tuširanje i presvlačenje oduzima previše vremena pa sam onda samo prošetao pred posao i džabe bacio i noge i glavu jer sam kod kuće mogao svašta da završim za to vreme i da se eventualno i odmorim

nakon posla sam opet imao jedne planove pa je počela kišica pa sam promenio planove ali je prestala kišica i tako sam bez planova otišao u brdo a kolicno sam planova imao, tojest nemao, dobro sam i prošao

malo trčanja pa malo hajka uzbrdo pa opet malo trčanja niz kamenjar pa malo šetnje uz strm asfalt pa trčanja niz ne toliko strm asfalt i na kraju se sve završilo svojevrsnom manijačkom navigacijom gde mi mapsi nisu bili od pomoći jer od gustine kuća nisi mogao da vidiš gde postoji prolaz a gde ne i na kraju sam ladno prošao kroz neko dvorište ljudima ispod prozora i presekao na ulicu do koje bih inače morao da se vraćam uzbrdo pa strčavam dva kvarta polukružno

ceo grad je u šoku zbog pogibije troje 20-godišnjaka koji su se juče pežoom 307 spucali u kamion pri 150 km/h, momak je bio vezan ali mu nije pomoglo jer je direktno pogodio višestruko veću masu, cura pored njega nije bila vezana a u smrt je odnela i psića kojeg je vozila u krilu, a na zadnjim sedištima je stradao takođe nevezan mladi rukometaš i velika nada buduća zvezda lokalnog kluba, ili treba reći bivša buduća zvezda

dovoljno je samo videti gde se tek kamion zaustavio nakon što ga je pogodila ova raketa i odbila se ispod puta, taj siroti kamiondžija će se do kraja života buditi u košmarima

u odnosu na sve to mojih 2+1+2+2km = 7km ne znače ama baš ništa, onih među kilometara hajka ionako nigde ne prijavljujem, i jedino što ide ka svojem cilju je ovaj kraj godine koji se polako sklapa nad kilometrima pa sad imam u decembru 277 a u godini 2483.

to bi značilo da mogu da izmislim dva cilja, da pretrčim u decembru 300 što bi godinu doćeralo na 2506 ali taj broj mi se ne dopada naročito, ili da godinu doćeram na 2500 što bi decembar zaustavilo na 294, možda mi se taj broj i više dopada, ili na kraju ispadne nešto između

lepo raspoloženje i lepe brojke

od lepih brojki imam DVA trčanja danas, 

i od lepih brojki još imam 12km tempa jutros po 5'03''.

e sad da li je to bio baš Tempo na nekom mlačijem intenzitetu od maksimalnog, ili je bio delimični tempo a mestimični tempić, ili je bio trening-tempo koji je lakši od trka-tempa, to ni ja ne znam a kamoli blog.

mogao sam malo brže ali ne bitno.

da li me više usporava netreniranje ili kilogrami, pitanje je sad, that is the Q&A, odnosno radije Q w/o A.

takođe bruks ravena su prešle tisuću kilometara i osim izglancane pete tj onih šara na đonu nemaju nikakve druge znake trošenja, dok sam dosta trčao, čuj trčao, saplitao se kada idem off road, u onim salomon xr mission koje su kao bajagi za road & off mada nisu ni za jedno od ta dva, e i one su stigle do neverovatnih 935km i u totalnom su raspadu, dva puta su bile kod obućara i za sada se krpljenje isplaćuje jer sam ih nakon plastične operacije i ugradnje silikona nosio bar 50 dana pa to dođe 20 dinara dnevno (jer je krpljenje sa ugradnjom/našivanjem tanke kožne podloge celom širinom oko prstiju bilo 1000.- odnosno 8€) a to izađe na četvrt piva po jednom nošenju, dakle više se isplatilo to krpljenje nego početna kupovina jer su me prvih 600km koštali desetostruko.

i još od brojki kojih će biti sve manje jer je nova godina za tri dana, imam u ovom mesecu rekord za 2021. a to je već sada 270km i rekordni januar sa 253 pada na drugo mesto, dakle danas nije dvadesetosmi dvanaestog nego je dvanaesti prvog (skinuo sa vrha tabele) i sada je decembar prvi jesssss, a i godina se približava onom priželjkivanom cilju od 2500km jer sam stigao do 2476 pa mi dakle u preostala tri dana fali samo 24km što mogu i iz jednog trčanja ako mi nadođe inspiracija.

gore u uvodu sam ostao dužan druge lepe brojke a to je 10.7km popodne od čega 9.3km trčanja i 1.4km hajka kroz maglu po nekim livadama koje srećom znam u svaki pedalj jer se nije videlo dalje od 50m. 

na vrhu sam malo pofotkao nebo i planine koje su se ukazale u daljini, pa teška srca strčao nazad u magloviti grad, što bi cigani rekli u onoj svojoj najgoroj kletvi "dabogda imo pa nemo", e tako sam ja strčavao nazad u grad i plakao, no srećom je bila magla pa niko nije primetio, a skoro niko nije ni prošao autom pa ga nije ni bilo, mislim tog nekog koji nije primetio.

još sam na poslednjem brdu 150m nadmorske iznad grada našao veliko brdo snega koje je grtalica tu sabila pa sam lepo očistio patike od blata i tako uštedeo jedan ciklus veš mašine iliti perilice valjda se tako kaže kod zapadne braće.

još malo o Lidlu

šalim se, neću o Lidlu.

ne znam gde nam je ona majica iz Križa, obična pamučna kao što nose lidlovi bageristi i viljuškaristi, to nam je dao onaj simpatičan momak koji je pre neki dan iznenada umro od raka.

valjda smo se kao i uvek prijavili zadnjeg dana i nismo dobili startne pakete i onda je on, pošto je radio tamo na podeli paketa, odnekle izvukao tu majicu koju su valjda njemu dali jer se to zvala Lidl trka u Križu, i tako smo postali počasni kupci Lidla, beše to pre tri godine valjda.

i onda sam nakon trke u Križu još išao u Jasku na half, pa sam zbog toga u Križu trčao 5km a ne 10km jer sam procijenio da je 5+21 savršena kombinacija a 10+21 pomalo manijački biznis.

ispalo je kako je ispalo, u Križu pljusak i potop ali zato u Jaski lepo vreme i rutinski odrađena pobeda u kategoriji zaslugom konkurencije koja je pukla u pravom trenutku, čak malo i ranije, što mi je veoma odgovaralo.

ponedeljak je protekao u znaku zubara jer mi je ispala jedna BLOMBA (tako je jedan drug govorio za plombu) a ja sam sad uzeo da guglam šta tačno znači plumbing jer znam da je plumber vodoinstalater pa sam to povezao i zaključio da je posao plumbera da nešto začepljuje ali nije, zatrčao sam se pred rudu, internet kaže drukčije i treba mu verovati.

naime reč dolazi od latinskog plumbum što znači olovo, pa ako su se nekada plombe i pravile od olova, eto objašnjenja, uglavnom vodoinstalatere nećemo ni za šta optuživati.

tako sam se popeo jednim putem pet kilometara uzbrdo sa vokmenom u ušima, što znači da imam minijaturan vokmen ili slonovske uši ili sam se krivo izrazio, i onda sam strčao nizbrdo istih 5km i tako dodao malo na godišnji zbir, i još sam othajkovao jedan krug ali ne predug da bih stigao na vreme kod plombera, i sad imesto rupe imam lepu BLOMBU i ponosni sam vlasnik renoviranog osmeha.

odavno sam imao ideju da trčim 1km/1km promene, ali kakve promene, nove promene! plan je da idem 1km sa najtežim od mobitela u levoj ruci, pa 1km u desnoj ruci, i kod kuće da uporedim parametre dinamike trčanja, koliko se menja vreme na levoj/desnoj nozi i odnos L/D balansa uopće. pa bih to mogao jedan od ovih dana do nove godine probati.

orijentirung

patike muške trčanje broj 45 najveći popust, tako krenu moji filteri

no ne lezi vragec, uglavnom ne bude od toga ništa

sad sam našao kako nekakav Beosport ima ponudu Saucony ali nisam siguran ni koliko bi mi to odgovaralo, imao sam samo jednom neke od laganijih i "bržih" koje su mi se doslovno rastopile na nogama nakon nekoliko stotina km, kao da su napravljene od neke paučine koja je prebrzo popucala

a naslov sam stavio zbog datuma, jer sam našao novi način da uvek znam koji je datum

naime svaki put na izlasku iz Lidla uzmem onaj kataloščić u kojem prva polovina donosi trenutne akcije a druga polovina one nadolazeće, i to je uglavnom na svaka 4 dana

znam da je u zadnjem bilo šta je povoljno od 23.12. i nakon toga od 27.12. i odmah sam onako na parkingu izračunao da je to ponedeljak i sad sam toliko POJAČANO svestan toga da 27. pada u ponedeljak da mi je bliskiji od rođendana i nove godine

baš me zanima kada će postaviti sledeći takav datum, neće valjda 31.12. hohoho ukuk kuku

rekao bi čovek da i kalendari treba da počnu da se zovu kao i pre hrista posle hrista a sad pre lidla i posle lidla

no dok ne dođe ponedeljak trebalo je maksimalno iskoristiti ovaj predivan sunčani vikend koji je na kraju bio sve samo ne sunčan

subota sa divljačkim vetrom i oblacima koji su prekrivali planine povremeno se razmičući da nam daju lažnu nadu privremenog razvedravanja dok se sa severa tj suprotne strane grada navlači neka magla kao u filmovima strave i užasa

malo sam trčkarao a malo istraživao neku staru planinarsku stazu u pokušaju koju je neko napola obeležio pa odustao kad je shvatio da vodi na prugu i to tačno između dva tunela

što mene naravno ne sprečava da tuda prođem bar jednom godišnje a ova subota će ostati zapamćena po drveću kojeg je zbog mokrog i teškog snega bilo više oborenog na zemlju nego uspravnog u zraku, jedva sam se provlačio

još sam malo na silu strčao s brda asfaltom i kasnije po kamenju iako mi se UOPŠTE nije trčalo no morao sam sa onih 2444 da namaknem barem na 2450km u godini pa da mi od pon-pet sledeće nedelje ostane taman 5 dana za 50km "manjka"

nedelja je (danas) prošla po planu što se tiče prevoznog sredstva jer sam sedeo na bicikli a ne na patikama no zbog vetra magle i hladnoće je mogućih nekoliko sati gušta ispalo jedva sat i po smrzavanja i praktično dan full odmora

biću zato u ponedeljak živahniji kad bude trebalo izvući dupe u kišu i tikiznad nule, poznato i kao "najgore vreme za trčanje" jer od kiše i +3° do +4° nema ničeg hladnijeg i goreg, ispod toga pređe u sneg i praktično je suvo što se tiče odeće i kačketa ili je barem petput manje mokro

najverovatnije ću pokušati da pretrčim što više preko 10km/day da bih imao zalihu za neki lepši dan koji bi mogao da pripadne bicikli

a onih 10*300 mogu malo da pričekaju

nao pačke

shvatio sam da je sve naopačke

dobra stvar je što sam to shvatio na vreme

dok sam još uvek mlad i dok je život pred amnom

amnom 

mnom

nom

om 

m

ako hoćeš da dođeš do određenog broja kilometara, to je cilj bez cilja

to je kao kad hoćeš da uštediš 100 evra a da nemaš ideju šta bi s tim novcem

nego eto tako da posmatraš novčanicu u rukama

kakav glup cilj

možeš da zamoliš nekog da se slikaš sa njegovih sto evra i eto

kao što se slikaju sa tuđom ribom na udici

dakle uopšte nije bitno koliko imaš kilometara

bitno je da svako trčanje ima razlog

trčiš 30km jer ti treba dužina od 30km

trčiš 10x300m na stadionu sa zagrevanjem i rastrčavanjem do kuće, pa ako ispadne sveukupno 9km onda je 9km, ako ispadne 12km onda je 12km

zabeležiš koliko je ispalo

i idealno je da napraviš plan svih potrebnih korisnih aktivnosti tokom tjedna, da imaš taj neki normalan cilj, i da na kraju meseca prosto očitaš koliko si usput pretrčao

ako je 300km, oke

ako je 250km, još bolje, postigao si isto uz manje utrošenog vremena

ako nemaš neki poremećaj, lako ćeš utrošiti taj višak vremena

ne moraš trčati svaku slobodnu sekundu

tipa ideš na hamburg maraton

nećeš na dužinu 42km ili 45km nego ideš baš negde gde ćeš trčati neke jezive bolesne morbidne krugove unedogled samo da bi dobio neku ocd značku da si pretrčao još jedan maraton

a sa kojim tačno ciljem?
pa da si pretrčao eto još jedan maraton.

jer ako bi te vratili sa pola staze, ti ne bi znao kako da popuniš preostala dva i po sata života, prosto bi se radije ubio nego da ne trčiš do kraja

baš je to zanimljivo

te bolesti koje se neprimetno uvuku u ljude

i na kraju ćopaju i idu na terapiju i kod kiropraktičara i uzimaju bolovanje i hodaju sa štakama jer su nekad davno odlučili da se bave onim što najviše vole i što je najzdravije za zglobove i organizam

ma genijalno

čim sam shvatio da svaki čelindž možeš završiti ako si dovoljno besposlena budala, odmah su mi prestali biti zanimljivi

u ponedeljak bih mogao na tristotke, ha?

buuuummmmm

eksplozija emocija

buuuuummmmmmm

ujutru nešto smoga, krećem na trčanje namrgođen

nakon par kilometara skidam šuškavac, ustvari ono tanko protivu vjetra

mala uzbrdica i izlazim iznad smoga

buuuuummmmmmm

toplo, južina, milina, grad ispod mene, i dole vetar oduvava dim negde u daljinu

trčim srećan nizbrdo, u tankoj dukserici

buuuuummmmmmm

onda posao

igrom slučaja dolaze sve neke devojke koje znamo od ranije, na radiju sam uhvatio virgin hard rock ljubljana, uživanje, sve više liči na žurku nego na posao

buuuuummmmmmm

poneli smo 6 jabuka, ja sam pojeo 4.5 a lola 1.5, dakle omjer 3:1, pobedio sam

buuuuummmmmmm

povratak kući, tu sam uzeo malo kajmaka i nekih biskvita slatkih, čudna kombinacija ali uradila me na hajp

buuuuummmmmmm

krećem na drugo trčanje, imam tačno 2 sata do kraja dana, biciklom tek do kraja glavne ulice i odatle krećem kroz park

gore pa dole pa preko mostića pa na uspon od 4km gde me "pere" južni vetar ali nije me briga, trčim ležerno, ono što sam na blogu odavno nazvao brdsko rastrčavanje

na vrhu uspona umesto na standardni krug odmah nazad dodajem spust do manastira, vijugam tih 1.6km južnom osunčanom padinom, sunce se još uvek drži iznad planina, sve miriše na proleće

24-og u decembru, hm

odatle imam 1km uspona po kamenju ali napadalo je lišća i to puno, ne vidiš po kanalima gde je kamenje gde korenje, ali nekako uspevam da se dokopam još jednog prevoja

buuuuummmmmmm

zastajem na vidikovcu, opaljujem par fotkica i krećem nizbrdo u grad, no odmah nakon par metara prema meni se zaleće jedna mala mačka koja je stalno tu u vikendicama i koja nas poznaje već par godina

ne vredi, stajem, mazim mačku, ona pravi krugove oko mene, sunce polako silazi ka oblacima i planinama, opraštam se od mačke

trčim dalje i ništa mi ne fali, neki čudan osećaj u nogama i glavi, i dalje me sve "radi" na proleće, osećam se pet kila lakši ali nisam lud da stanem na vagu jer znam da osećaj vara

a i nemam vagu u šumi

strčavam do bicikle, nisam sreo puno auta, svi su u gradu očigledno jer upadam u nenormalnu gužvu

ali nije me briga, upisao sam 10.3km ujutru i 12.8km predveče, stigao do 2444 u godini, i imam još čitavih sedam dana do 2022.

ako ste voleli 2020. moram da vas obradujem jer se 2022 izgovara kao "2020, takođe"

tventi tventi too hahaha

buuuuummmmmmm

sitno Cile sitno

sitno Cile sitno je uvertira za sitnije Cile sitnije, i to nema nikakve veze sa šutni je Cile šutni je, tu se naravno ne misli na taštu ili svekrvu nego na neku lošu naviku, na baklavu, tulumbu, šampitu, palačinku sa nutelom keksom i šlagom.

sitno Cile može da ima dva značenja, prvo je da se iz sitnih trčanja mogu postići visoke kilometraže, drugo je da se sitnim naporima može puno bolje podići forma nego dužinama i besomučnim tempo trčanjima, treće je da kao u vojsci kada priđeš nekom cilju onda kažu da ti je ostalo sitno, "brojimo sitno" kada nam ostane malo dana do povratka kući.

tako sam i ja danas usitnio jer sam trčao dvaput i to ukupno 11km ujutru i 10km predveče, a usitnio sam i ostatak izazova jer sam odjednom stigao na 2421km i sad mi odjednom mnogo manje fali do 2500 nego što je to bilo nakon jučerašnjeg dana odmora. sutra je poslednji petak pred poslednju nedelju ove godine pa će biti jasnije koliko mi je ostalo za poslednji tjedan jelte. obzirom da se opet mora ići na posao verovatno ponovim šemu ujutru+popodne pa za vikend smislim nešto kreativnije.

štaviše ako se dobro natrčim danas i sutra možda subotu ili nedelju žrtvujem što se tiče trčanja pa jedan od ta dva dana poklonim bicikli. bumo vidli prognoze pa odlučili šta je najpametnije, ima dotle još puno oblaka da prođe i još više da nas mimoiđe. prognoze su do juče bile za tri sunčana dana bez ijednog oblaka sa temperaturama +3 / +5 / +9, a sada pak najavljuju tri oblačna ali suva dana i to sve sa ~11°C s tim da ako bude puno dima/smoga u gradu vrlo lako temperature mogu da ostanu dosta niže pa bi trebalo pobeći negde uzbrdo.

pre par dana mi je iskočilo neko morbidno podsećanje u fotosima s tim da nemam pojma šta sam ovde slomio, znam da sam u proleće 2018 trčao polumaraton sa slomljenim prstom i onda bandažom/flasterom ogulio i onaj prst pored, ali ovo je u decembru godinu i po kasnije, misterija će ostati nerešena.

uvek u manjku

Jednom su Trickeri pravili nekakvu štafetu od troje ali se svako prijavljivao zasebno i onda su imali tu teoriju da ne postoji jedan prijavljen viška, nego samo mogu biti dvoje manjka. Tako i ja trenutno imam 64km manjka na bicikli da bih došao do okruglih 10,000 ove godine, s tim da tu nije uračunata vožnja po gradu i commuting do/od trčanja, toga imam dodatno 1483km pa eto i tu mi fali 17km da zaokružim na tisuću i po. A od onih 9936 je samo 617 na trkačkoj/cestovnjaku a sve ostalo je na mtb-u, velika većina na onoj novoj 29'' koja već više i nije nova jer je uveliko ušla u treću godinu, ako dobro pamtim. A ovaj podatak da sam sve skupa u godini bio samo dvadesetak sati na trkačkoj valjda dosta govori u prilog tome da bih trebao da prodam barem dve, od tri koliko mi skuplja prašinu po raznim sobama. Šteta što delovi sa trkačke ne mogu na mtb jer mi se na najgorem bajku sve raspada i više ne znam ni zašto ga uporno vozim ali hajd, to je ono kad živiš u nekoj kaljavoj selendri i imaš neke blatnjave čizme ispred vrata i čim izađeš iz kuće ti prvo njih navučeš bez obzira da li si krenuo u svinjac ili u pozorište.

Juče sam bez ikakvog mozga odlučio da ću da se provozam jer mi fali malo zaista-odmora a ne onih hajkova po snegu, i tako je ispalo da sam pešačio na +6 i +8 a da sam se vozio na +2. Nisam se smrzao jer sam birao neke puteljke sa puno gore-dole gde je naravno toplije, plus sam zbog blata i vode (jer se topi sneg pored puta) na mnogo mesta išao maksimalno sporo i uzbrdo i nizbrdo pa sam u jednom času zaključio da bih ceo taj krug od 34km brže pretrčao. Tako mi je prošao još jedan dan sa malo ili nimalo trčanja i sada sam već ozbiljno zaglavio na 2400km što i jeste alarmantno i nije, naime imam ravno 10 dana do kraja meseca pa 100km i nije neki zadatak ako ćeš ozbiljno da mu pristupiš, ali ako nećeš e onda možda i jeste. Ko zna šta će biti od mene, maratonac po svoj prilici nikad više, ali nikad ne reci nikad osim ako baš moraš da kažeš da nikad ne treba reći nikad, tu negde fali komad logike.

ko je rekao ZIMA?

Brate decembar spada u zimu, pričajte vi šta hoćete i gledajte u koji god kalendar hoćete, isto će vam reći. Decembar januar februar, to je zima, mart je već proleće. A onaj blog o zvezdama kaže ovako:
"21.decembar 17:00 Sunce ulazi u Jarca (zima i zimski solsticij)"

Dakle još 9 sati smo u teoretskoj jeseni i večeras ulazimo u Jarca, opet neka domaća životinja.

Kad malo razmislim, ne znam zašto se tako kaže jer čak i kad nameravamo da se dublje zamislimo mi opet kažemo "kad malo razmislim", šta li bi onda bilo mnogo, studij astronomije? Elem kad se srednje zamislim i počnem da brojim "na prste", taj horoskop je čista papazjanija.

Od domaćih životinja imamo ovcu, bika, jarca, s tim da jarac može biti divlji ili pitomi, džekil i hajd. Od divljih životinja imamo lava, od podvodnih imamo ribe, od podvodno-nadvodnih imamo raka mada rak može biti i full time ronilac, zavisi na kojeg mislimo. Škorpija je isto što i rak samo druge boje i ne smeta joj vrućina a ni mrak. I ostalo su sve neke budalaštine, stvarčice. Mislim šta je to vodolija, cev koja pušta? Strelac, jasna šekarić ili stršljen? Vaga i blizanci, to je takođe jedno isto samo može biti od metala ili od kostiju, eventualno ćilibara. I još devica, šta li je devica brate mili tek to treba da stoji ispred vrata horoskopa i da čeka na prijem. Fali slon, fali zmaj, fali neka zmija. I majmun, ja hoću da budem majmun u horoskopu. Onaj kineski je bolji, ima zanimljivijih životinja, tipa pacov. Možda od dva da napravim jedan univerzalni, to bi bilo još i ponajbolje za sve. Moram guglati kakav horoskop su imali indijanci, ako su ga uopće imali.

I tako na poslednji dan jeseni (fuj) verovatno (?**) opet malo otrčim, jer sam juče opet bio u dvojnom manevru, preći što više kilometara kroz klisuru pa na kraju u zenitu iscrpljenosti pokušati da malo i potrčim prilikom silaska u grad. Koliko sam sabrao to je ispalo nekih 3km trčanja i 12.5km trekinga. U 12:45 sam džabe stajao između dva tunela i čekao voz koji nije naišao, pa sam proveravao u fotosima tačno vreme i skontao da je to bio neki dodatni vikend voz koji je naišao u subotu ali da ga u ponedeljak mogu samo džabe čekati.

?** Ne znam šta je tu verovatno, valjda bih "verovatno trebao" a da li verovatno i hoću, ostaće nepoznato sve do kraja dana. Ono što je novo ove godine u odnosu na prethodne je da sam sišao ispod nekog Praga Volje, možda i jer su se utrke uglavnom ugasile pa je taj kontinuitet ispario naizgled preko noći. Kad svaki čas imaš polumaraton pa malo presečeš nečim kraćim a malo nečim dužim, uvek si nekako "tu", znaš gde su trešholdi, koliko dugo možeš koliko jako, onda s tim eksperimentiraš na treninzima i održavaš tu početno-aktuelnu točku preko cele godine. Sada toga prosto nema. 4'30'' i 5'30'' mi deluju skroz isto, nepoznato, nemam pojma ni koliko km mogu kojim tempom niti me naročito žulja to što nemam pojma. Neko je prosuo mleko a kažu da ne treba žaliti nad prosutim mlekom. Meni je samo da dođe proleće i da mogu opet na biciklu, što dalje i što više, dobro i ne mora bitno više od 1000m nadmorske, nisam psihopata. A sve ovo dotle, pf, pih, trt.

nizbrdizam

ajmo prvo garmin

poneo sam tri gedđeta na trčanje

kao što sam već primjetio ranije,

garmin ne priznaje ništa što nije SNIMLJENO

dakle ako uđeš u tunel,

i izađeš iz njega nakon 300m,

on ti ne priznaje tih 300m.

možda si sedeo u vozu.

osim garmina, nosio sam i dva mobitela.

mobitel br1 je jedan od najboljih androida na tržištu.

nosim ga ugl zbog kamere, 

ali danas sam ga upalio da snima u activity app.

ovako izgledaju podaci u suunto ozračju.

i drugi mobitel je konkurentski ios.

ne baš od najskupljih ali od novijih,

mislim nije oldtajmer.

i on je slično androidu nadoknadio "nevidljive" delove

kada nije imao gps signal,

ali je priznao da sam prešao put

od točke a do točke b

(od ulaska do izlaska iz tunela)

nešto odstupanja dolazi i od stajanja, 

u par navrata sam stisnuo stop/start na nekom ali ne na ostalima,

tako da je bilo i "merenja u mestu"

tj one greške kada signal skakuće u krug 

dok se ne pomeraš nego fotkaš nešto.

bilo kako bilo (enivej, enihau)

uknjižio sam u ćelinđima novih 16km,

od čega sam pretrčao možda 3km, nizbrdo pred kraj

Detinjci

Danas je, osim svetog Nikolausa za kojim kao i obično lokalna crkva kaska 13 dana iza normalnog kalendara, ujedno i praznik Detinjci, pa se tako preklapaju jer je roaming Nikolaus koji je uvek istog datuma slučajno pao u nedelju. 

"Detinjci posebno zadovoljstvo pričinjavaju deci, koja su glavni akteri svih dešavanja, i koja potpuno ravnopravno sa odraslima učestvuju u proslavi i organizaciji ovih praznika. Potpuno u Božićnom duhu, osnovni smisao ovih praznika jeste okupljanje porodice i priprema za najradosniji hrišćanski praznik, Božić."

Iz ove gornje tvrdnje/citata zaključujemo da je ovo ustvari trening za Božić, odnosno neka vrsta brušenja forme. Druga izreka pak kaže da "ne goji se prase pred božić** i to je univerzalna istina koju ponavljaju i studentima koji krenu da uče sedam dana pred ispit i roditeljima koji detetu kupe prvu knjigu tek pred upis na privatni fakultet. No i to se promenilo pa je tako sva poenta 21. veka da što brže ugojiš prase pred božić i da to niko ne primeti. 

** Kao što sam video u gornjem citatu iz novina, božić su napisali velikim slovom ali onda deluje kao prezime pa sam nastavio malim. Onako zvuči kao u srednjoj kada ti se sviđaju tri drugarice Milić Ćaćić i Božić, onda kažeš kako si se ljubio sa Milić i hvatao sa Ćaćić i tako se pripremao za Božić. dakle ne ide.

Bilo kako bilo došao je trenutak da se manem šetnje po planinama i probijanja kroz bespuća jer je granulo +6 i neko sunce pa je okvirni plan otići biciklom do nekog od obližnjih mestašaca u krugu od 20km od grada, i odatle otrčati neki treningić različiti od uobičajenih. Jedino treba paziti da povratak ne bude prekasno jer će da zahladni, garmin kaže da sunce zalazi u 16h02 ali to bude 10-15 minuta ranije u selima istočno od Valjeva i venca planina, 20 minuta ranije na rubu grada, i između 40 minuta i sat vremena ranije u selima zapadno od grada koja su podbijena pod brda. Tako da, orasnice i kafa, pa arriba arriba!

Kao ilustraciju ću staviti sliku sa jučerašnjeg probijanja na vrh jednog brda, prvu trećinu odozdo sam imao tragove srna a nakon toga ni to, srećom je bilo signala pa mi je ViewRanger lepo nacrtao gde će se nalaziti najbliža livada da ne bauljam kroz šumu u pogrešnom pravcu. Podloga je bila idealna kombinacija količine snega i temperature, umesto čvrste zemlje i čvrstog snega imao sam blato ispod i vodu u gnjecavom stanju iznad.

stanislave ne preteruj, stanislave preterano preteruješ

Šteta što sam ovoliko skromna osobica i što su mi preci iz južne srbije pa sam genetski štedljiv i samim tim delimično autodestruktivan jer previše patim zbog ovog isposničkog načina života.
Evo bečim se sad pod nekom lampom koja je pod čudnim uglom pod ovim plafonom pod ovim krovom pod oblacima pod kapom nebeskom pod zvezdama što se ne vide, zavirujem da vidim tastaturu jer povremeno pogrešim kucajući naslepo, a znam, jer sam proverio, da postoje i laptopovi koji imaju osvetljenu tastaturu.
Ovaj laptop je jedan pravi Ja u malom. Od prvog dana je štucao tj kompjuteraškim rečnikom "seckao", sećam se još dok sam tašti puštao neku seriju sa iterneta jer nije stizala da uživo odgleda epizode, i to je tako išlo da svake sekunde neko podigne nekakvu roletnu preko ekrana odozdo na gore i krene sledeća scena pa za sekundu opet i tako u beskraj.
Neki tipovi koji popravljaju laptopove i ubacuju divlje kopije vindovza su tu nešto prčkali, jedan je čak umesto 750GB hard diska stavio kopiju svega toga na 240GB ssd i osim što je sve išlo brže i sistem se podizao očas posla, seckanje je ostalo.
A ostala je i ova tastatura naravno sa prelepljenim tasterima da bih dobio čćšđž i usto se promenilo sve na drugim mestima pa otvaram zagradu tamo gde se zatvara itd itd ali i to je naravno rešeno nalepnicama i nije neki problem.

Gledam na sve to filozofski, kad nešto moram da sačekam, kažem sebi da se tako učim strpljenju. Pre par godina sam u vezi nekog telefona rekao nešto skroz suprotno, u smislu nemam ja vremena (bre) da čekam po pet sekundi da mi se otvori svaka nova aplikacija, vreme je novac, vreme su živci a živci su i više od novca.
Svaki put kažeš sebi ono što ti odgovara, naravno.

Danas sam pak shvatio jednu strašnu stvar. Strašnu u smislu jao dogodilo mi se nešto strašno, i strašnu u smislu imam jednu strašnu ideju, dakle strašno i prestrašno dva u jedan.
Prvo ono loše strašno je da sam na pešačenju prugom pratio udaljenost i skontao da mi se na ulasku u tunel garmin zaustavi negde recimo na 2.79km i da nakon tunela od 280m on NASTAVI TAMO ODAKLE JE STAO, dakle ne obračuna udaljenost od tačke gubljenja do tačke ponovnog pronalaska gps signala!!!
I onda sam kod kuće kad je to leglo na Stravu stisnuo čarobno dugme CORRECT DISTANCE i naravno pešačenje hajk planinarenje istraživanje šumskim bespućima mi se pomerilo sa 11.5 na 13.5km, yikes!
I ONDA URADIM ŠTA?

Onda krenem unazad od aktivnosti do aktivnosti i sve do početka meseca ispritiskam za svaki run i hike "correct distance" i bogme lepo sam dobio gratis kilometara dva po dva nakupilo seeeeee.
Tako sam sad negde oko 3300-3400. mesta u ovim dužinskim a oko 2350. mesta u penjačkom ćelinđu.
Ovo ćelinđ sam stavio onak purgerski mekano nježno biserno romatnično svileno baršunasto.

Problem je što sam juče pretrčao samo 5km a danas 0km, pa u excelu i nisam nešto napredovao.
Ali dobro, imam lepu zalihu, kao oni što pretrče pola maratona za pola sata pa puknu pa drugu polovinu trče pet sati.

Nemam pri ruci (mišu) slike od zadnjih par dana pa ću staviti zadnju koju imam sa trčanja, ho ho ho.

varao sam varao sam, Stravu čitav dan

molio sam kako beše tekst plasman da mi dâ ili tako nekako

uglavnom da odmah izbacim podatke, imam 2km biciklom do pijace i nazad, to je bilo ujutru, onda imam biciklom 4km do poslednjeg kafića uz reku, i odatle 8km planinarenja i 5+km trčkaranja, te na kraju opet 4km biciklom do kuće

ovaj hajk/ran sam ubilježio kao RUN pa ću tako verovatno napredovati u čelindžima, a u excel ću upisati poštenih sramotnih 5km trčanja, i to sve NIZBRDO :-D

tako sada imam u decembru 176km,
u 2021. imam 2382km,
u run climb čelindžu sam na 2436. mestu, 

a na ova tri distans čelindža sam oko 3500-3600. mesta

što će reći da sam se pomerio/la sa onih 7000->6000 pozicija

KOLIKO JOŠ MOGU KA GORE?

zavisi od toga koliko ću varati.

s tim da ne nameravam da varam nepošteno, dakle sigurno neću prijavljivati kilometre na bicikli pony (što je Milijana gony) kao trčanje, zaboga nije dotle došlo da se srozam kao ličnost

jedino dozvoljeno varanje je prijavljivanje pešačenja i planinarenja kao run, jer pravo da vam kažem, danas sam imao nekoliko kilometara koje sam puno teže prešao "peške" nego da sam istu dužinu pretrčao

nešto blata lišća i snega na 50% nagibu (45°) sa štapom i četvoronoške, a pre toga nekoliko km železničkom prugom takođe po snegu kojeg jedino nije bilo u tunelima ali je zato bilo mraka!
opet ću proveriti kakve su cifre u opticaju za top 1000 na distansu:
za hiljadito mesto je potrebno 275km, huh?!
beže mi cijelu stotku!
tačnije ja imam dnevni prosek 176/17=10.35km
hiljadarci (kao milenijalci) imaju dnevno 275/17=16.18km.

to mu dođe mesečna projekcija oko 501km, huh huh?!
što znači da bih u drugoj polovini decembra morao svakog dana da pretrčim 23km, NE PADA MI NA PAMET!!!
haha barem sam jednu dilemu rešio :-P 

danas sam izmučio garmina do 3% baterije, iskoristio priliku da ga povežem na kompjuter da bi se "tamo" punio a ne na punjaču koji mi je praktičniji, i usput sam poskidao sve screenshots, pa da ulepšam blog sa nekoliko bisera...

ran bejbi ran bejbi ran bejbi ran

tako je valjda pevala lepa Šerila (Crow, to mu u prevodu dođe Vranić) i tako sam ja danas opet od Lidla do Lidla "odradio" trčić odnosno vrtić jer sam napravio krug pa sam se vrtijo u desno (clockwise) a pošto svako malo od Lidla napravim taj krug može se utrka napraviti sa nazivom natrag u vrtić, u vrtiću je party u vrtiću je žurka sa tetama u vrtiću ćagaću do sutra to smo pak od lepe Šerile otišli na Mikija Solusa eto koliko treba planeti da napravi pola kruga.

elem odem ja tako biciklom pony (što je Milijana gony) do Lidla i vežem taj bicikl pony i otrčim krug od nepunih 16km i nakon toga ostavim mokar kačket u ranac a i rukavice takođe i ranac vežem za bicikl pony odnosno između dva bicikla pony (onog drugog Lola gony) i tako uđemo u Lidl i ne kupimo nijedno pivo nego samo axel onaj protiv kamenca i ražani hleb od 800g sa 85% crnog brašna na akciji sa 1.3€ na 1€ reko bi čovek da ima 85% zlatne prašine u njemu a ne brašna ali hajde mora se čovek nečim častiti pa sam kupio i 6-pack onih limunada od litar i po da pravimo radler u kombinaciji sa pivom koje nismo kupili, eto koliko treba planeti da dovrši onaj započeti krug gore.

i sad kao ultimativna žrtva raslojavanja sabiram kilometre trčanja i kilometre hajkingovanja i odvajam ih kao belanjak od žumanceta, odnosno obrnuto, odvaja se žumanjak od belanceta, i tako sam stigao do računice da imam u decembru tojest u pola decembra 171km, a kad kažem u pola to je doista tačno u pola jer sam trčanje završio negde oko 11h30 a sredina decembra (15.5/31) je bila u podne pošto je danas 16-ti jelte. po pravopisu treba napisati 16. ali meni se dopada ovo -ti to je tako seksi jer nervira lingvističke nazije. a otkako se pučanstvo dohvatilo tastature svaki pravopis je postao free jazz i od frustracije nema ništa, rasulo rules.

... a u 2021. imam 2377km i fale mi samo 123 (heh!) kilometra do okruglih dve i po tisuće, pa ako baš ne umrem ili me ne otmu vanzemaljci strašni cigani čergari ja ću da poludim bez tebe ne umem više jutrom da se budim NE! čekaj! dokle sam stigao? šta je ovo? ugasite radio nisam još završio blog odnosno matematički obračun komplicirane operacije oduzimanja velikih brojeva.

zamisli kažu ti koliko pretrčiš godišnje dobićeš toliko evra pa kad bi krenuo narod da trčiiiii, haha ali pešačenje i brzi hod se ne računaju nego moraš da snimaš applikacijom i samo se priznaje broj koraka od 172/min i više, i vidiš ceo grad trči, trče babe trče debeli klinci sa pljeskavicom u ruci, nekom je dovoljno i 2km da dobije 2€ da kupi još jednu pljeskavicu onu najveću od 200g (ne znam kakve su cene u ostatku regiona). 

i tako po ceo dan svi trče i gledaju te sa zavišću i pitaju te koliko si pretrčao a ja pre neki dan ponosno kažem TRIDESET KILOMETARA a oni kažu auuu bog te mazo pa kako možeš da pojedeš 15 najvećih pljeskavica a ja kažem ma ne jedem ja pljeskavice ja skupljam za polovnu lanću deltu hf integrale '80 godište oću da vozim reli u monte karlu pa moram da pretrčim pet hiljada kilometara do kraja godine i još da dodam za zimske gume.

fakat bi bila nezgodna situacija, recimo vozi mi se bajk po planinama lep sunčan dan mogu da pređem koliko god poželim kilometara a ja jadan trčim ujutru i uveče po desetak kilometara da bih dodao još 20€ na račun a lep sunčan dan prolazi a suze mi teku što ga nisam iskoristio za biciklu i za planine i kunem život izdajicu i ko je smislio da se pretrčani kilometri plaćaju, suze ronim umivam se pivom i usput pomalo cugnem da se utešim kuku i naopako.

bol u mozgu

tako lepu prevaricu sam opet skockao i ništa.

stisnem na čelindž kad ono opet sedamhiljaditi, koji vrag sad?

krenem ručno da sabiram, ima više.

jer sam danas dodao 17 i jednu šetnju sa psima od pre par dana sam umesto hike stavio na run i trebalo bi da imam 20-ak više od tih 166.

onda sam pola sata pipkao da li utiče (ne utiče) ono hide cal, hide pace, hide hide, promenio run u swim, swim u aeronešto, ništa se ne događa, i tu se utešim da je do njih a ne do mene.

u međuvremenu me zaboleo mozak, vidi naslov.

otvorim na mobitelu, iste cifre.

i u nekom trenutku po stoti put refrešujem i kaže 188 i pomerim se ka 4000. mjestu.

mali korak za mene ali veliki za čovečanstvo, jer sam hiljadu ljudi pomerio za jedno mesto naniže.

kao što je danas petnaesti dvanaestog, po rvackom izgovoru, e nije petnajsti dvanajstog nego je pethiljaditi četirhiljaditog. 

pomerio naniže.

inače sam opet odhajkovao u planine, malo krčio sneg do iznad kolena, pa strčao nazad u grad.

time je došlo do daljeg RASLOJAVANJA podataka pa ću tek videti koliko zaista imam trčanja, danas sam npr. imao 10 hajka i 7 strča, juče 7 hajka pa 6 strča, i tak.

tek kad sam se predao i odustao od mahnitog trčanja, počeo sam da napredujem u čelindžu.

viđe ti to, psihologija je kao palačinka, s jedne strane izgori a sa druge žuta.

najgori san, huh

ovo mi se događa već možda šesti-sedmi put i baš je onako bljak.

evo o čemu se radi (A EVO I ŠTA).
dakle san.

garmin kaže da sam prvo imao nekih tri i po sata laganog sna, pa onda 16min REM faze, pa opet oko tri sata laganog sna, nula minuta budan, nula minuta dubokog sna.

možda je i u tome ključ ovog mog hroničnog neodmornog života večito na pola koplja, ko će ga znati.

i u tih 16 minuta sna se dogodilo da sam trčao neku trku i tu se muvao u nekoj grupi i onda smo ostali trojica i po nekim trailovima levo desno sa puno oštrih skretanja i kratkih uspončića prvo otpadne jedan i drugi mi je dugo bio za petama (nešto poput treking lige u subotičkoj peščari pre 5-6 godina) i na kraju sam uspeo i njega da otkačim.

i dalje odatle odjednom dolazim na stazu ovde valjevskog polumaratona i treba da protrčim ispod železničke pruge i onaj prvi iza se ne vidi zbog blage krivine što znači da je barem 200m iza, ali u tom času počinje da duva vetar i usporava me na doslovno... koliko?
nazvaću tu brzinu "pola koraka u sekundi" ili "metar u pet sekundi" ili tako nešto slično.

kao i ranijih puta kada sam sličan kolaps sanjao na oštrim uzbrdicama gde stanem u mestu i ne mogu dalje, i ovde dohvatam rukama zemlju da bih se pomogao, kao da je tlo neki gelender. verovatno bih morao da imam dugačke ruke kao majmun da bih mogao tako da trčim četvoronoške, pa tako i noćas. s tim da sam samo desnom rukom pokušavao da zagrebem ivicu asfalta koja malo štrči iznad bankine i da se malo odgurnem.

proći će kriza, razmišljam u sebi, ALI KADA, DOKLE VIŠE OVAKO? već postajem besan od nemoći, povijam se ka napred pod uglom od 45° i pokušavam da "trčim" tako što se prevrćem ka napred kao kad se sapleteš, i u agoniji se tako nagnut odgurujem od tla kao da sam na nekoj strmoj ski stazi. opet se okrećem i onaj drugi je na stotinu metara iza ali računam da će i njega udariti taj orkan pa će i on morati da stane u mestu.

i to je manje-više sve, ima još jedan detalj gde vidim nekoliko ljudi ispred i prolazim ih iako staza trke nije kružna, i dalje odatle razmišljam gde su to presekli ako su se pojavili ispred mene a bili su daleko iza, jedino što ne znam da li je ta scena išla pre ove sa gubitkom snage do tačke zaustavljanja, ili posle.

run nije run

ne moram previše ni da objašnjavam jer je očigledno da se po ovakvim stazama ne može ni pešačiti a kamoli trčati. na svakih desetak metara moraš nekom drvetu iščupati vrh posađen tj oboren pa zatrpan u snegu, da bi se uspravilo. spasao sam 200-tinak života. i malo se odmorio od trčanja. po gradu je bilo previše vode i bljuzge, +3°C, a kroz prirodu prosto nije bilo dovoljno prohodno. malo sam povukao par prečica po nekim livadama gde je bilo pedalj snega, negde manje ali negde i više.

 sve sam snimio kao HIKE ali ga možda promenim u RUN da bi mi se računalo u trkačke čelindže, hehehe. ionako većina sve beleži kao RUN tako da to i nije "varanje", kao i u mnogim drugim segmentima života samo platiš ako si previše pošten. da parafraziram izreku koja ionako već ima 1000 varijanti u svim mogućim oblastima, ne moraš biti savršen, sasvim je ok ako si dovoljno pošten. vrlo dobar! služim narodu!

stanje kroz gusto granje

evo kakvo je bilo stanje u čelindžima negde u nedelju uveče:
prvo ide rang lista izazova u savladanim metrima uspona

"December Run Climbing Challenge"
187,388 participants
Current Place: 7,383 / 143,751

ovo valjda znači da je prijavljeno 187 hiljada a da je samo 144 hiljade uopšte potrčalo i ušlo u rang liste, a ja sam eto tu negde iza sedam-hiljaditog mesta :-/

ja bih da ne trčim nešto mnogo i da se ne mučim nego da sedim kod kuće i da pišem blogove o tome kako sam u prvih 50 ili barem 500 ali izgleda da to tako ne ide.

"December Running Challenge" (100km)
436,218 participants
Current Place: 6,195 / 351,304h
ovde sam bolji, bliže 6 iljada nego 7 ali to mu ipak dođe skoro isto
i na ovom dužinskom (tu visina ne igra ulogu) je zaista potrčalo 4/5 učesnika što je malo više od otprilike 3/4 u onom gore alpinističkom

"December Running Distance Challenge" (200km)
252,543 participants
Current Place: 6,218 / 201,352
i ovde je odnos učesnika naspram prijavljenih 4/5 a i položaj mi je sličan

"December Running Endurance Challenge" (300km)
133,572 participants
Current Place: 6,033 / 105,563

hm, čak je i ovde odnos 4/5 iako sam mislio da će se za izazov od 300km prijaviti više onih koji zaista planiraju da potrče ali ne.

shvatili smo mehanizam, ko ima ambicije da pritiska dugmiće, to nema nikakve veze sa ambicijama da se potrči ili da se upotrebi zdrav razum, zašto da se prijavi na samo jedan čelindž od 100km kad već ne planira da potrči ni metar do kraja godine, jok, on se prijavi na 100 pa onda i na 200 i na 300km, kad ide krava nek ide i krdo.

elem, sa ovih 15km i jučerašnjih 9km sam dodao 24 što odgovara proseku od 12 dnevno pa mi opet fale ista ona dva kilometra (za taj prosek) od prekjuče, što znači da moram da povećam kilometražu dok ne dođem do 5000 mesta u čelindžima da bih video koliko to oni trče dnevno.

ili to ili da pipkam 20 po 20 u rang listama dok ne stignem do kilometraže 5000-og.

ili da "pipkam žene" kao prošli put, to mi nekako lakše ide :-D 

dakle 200-ta žena ima 190km i nalazi se ukupno oko 1450. mesta

500-ta žena ima 160km i nalazi se na m+ž listi oko 3450. mesta
mili brate samo 30km razlike a 2000 mesta u generalnom (!)
700-ta žena ima 150km i nalazi se oko 4730. mesta

dakle ja sa 142km zaostajem samo 8km što može da se nadoknadi u samo jednom danu, nikakav bogzna velikomučenički effort.

trenutno je za top 1000 overall potrebno 203km što je 203/12= 17km dnevno, odnosno ako izbacim žene potrebno je 197km za muških top 1000.
vidiš ti to...

dolazi klima, duga i hladna

nisam nosio kameru ni telefon na prvo snežno trčanje što je na kraju ispalo pametnije jer bih se u protivnom zadržao tri sata.

majko mila kakva revija i izložba kata-strofa i kata-klizmi i kata-nemačeganema.

polomljeno drveće, snežni nanosi, neprohodni sporedni putevi, ludo ludilo.

nekako namakoh između tri jedno-dvo-satna lopatanja čitavih 15km sa 300+ metara uspona, u starim žutim salomonkama kojima ću posvetiti neki blog zimus.

nego ovo je zanimljivo.

kažu da je prvog dana zime 22.12. najkraći dan a najduža noć, a evo kako to izgleda za Valjevo.
najranije svitanje tojest "najkraći dan od kraja" se događa između 05.12. i 16.12., dakle punih dvanaest dana sunce zalazi u istom trenutku, i to je period najranijeg sumraka u godini.

najkasnija zora iliti svitanje je pak izmeštena skroz u novu godinu, pa tako sunce najkasnije izlazi od 01.01. do 06.01., dakle sve dotle se jutarnji mrak produžuje i tek od 07.01. (što mu dođe pravoslavni Božić) se prvi put svitanje tj izlazak sunca makne za minut ka napred.

zanimljivo ha?

06:58 - 16:02

06:59 - 16:01 (05.12.)

.

.

.

07:05 - 16:01 (12.12.)

07:06 - 16:01

07:07 - 16:01

07:08 - 16:01

07:09 - 16:01

07:09 - 16:02 

07:10 - 16:02

07:11 - 16:02 (19.12.)

07:11 - 16:03

07:12 - 16:03

07:12 - 16:03

07:13 - 16:04

07:13 - 16:04

07:14 - 16:05

07:14 - 16:06 (26:12)

07:14 - 16:06

07:15 - 16:07

07:15 - 16:08

07:15 - 16:08

07:15 - 16:09

07:16 - 16:10

07:16 - 16:11 (02.01.)

07:16 - 16:12

07:16 - 16:13

07:16 - 16:14

07:16 - 16:15

07:15 - 16:16

07:15 - 16:17

07:15 - 16:18 (09.01.)

opsednutost brojevima

šalim se, nisam opsednut, samo mi to nekako prvo padne na pamet kada nemam ideju čime bih se drugim igrao, da ne kažem poigravao.

elem excel kaže da sam sa današnjih 9km stigao do 2333 u ovoj godini, i sada me zanima koje su mi godine nadomak kapaciteta, da im malo "dahćem za vratom".
dakle ovakvo je stanje, počev od ovih 2333km:

2004: 2414km

2011: 2546km

i to je sve :-)
dalje odatle slede sve godine sa preko 3000km što mi je u ovoj poslednjoj dvanaestini utakmice nedostižno.

no kad sam već krenuo, mogu da napravim i rang listu, jer o treningu nemam mnogo šta da pišem, otkaskao uz reku po kišici, popeo se peške po blatu na brdo, i strčao asfaltom nazad u grad.
1. 5929km (2018., kada sam imao u šaci 6000km i povredio se dva dana pred novu godinu, prilikom pada istegao ložu odnosno uklještio išijadiguz)

2. 5354km (2016.)

3. 4398km (2015.)

4. 4238km (2014.)

5. 4106km (2019.)

6. 3910km (2013. jedna od najboljih godina, iz koje nisam izvukao pouku da ne treba trčati preko 4000km godišnje, i u narednim godinama doslovno "džabe trčao")

7. 3730km (2006. zauvek najbolja godina koja me je mogla lansirati u svemir)

8. 3554km (2007. sledeća najbolja godina na kraju koje sam istegao ložu i lišio se daljeg napretka)

9. 3299km (2020. kao što rekoh, nemam pojma zašto sam ovoliko gubio vreme na trčanje)

10. 3282km (2005. početnički entuzijazam, svako trčanje je bio "trening" i uopšte previše ludila za početnika)

- 3165km (2010. uopšte je se ne sećam)

- 3021km (2017. dva preloma, desna klavikula u februaru pa leva u septembru, 6+6 tjedana u zavojima)

- 3008km (2008. povratak posle povrede, mnogo bicikle umesto trčanja, pobeda na Sljemenskom jer kvadricepsi rules)
sada tu idu već pomenute

- 2011: 2546km

- 2004: 2414km

- 2021: 2333km (sa izgledom da se broj poveća)

i od ovoga manje samo

- 2223km (2009. kada mi se vratila povreda lože plus stres fraktura potkolenice)

- 2044km (2012. kada sam imao neku monstruoznu kilometražu na bicikli)

- 555km (2004. otkad sam krajem septembra počeo da vodim excel beleške)

malo je falilo

nije baš ni malo, jedanaest minuta.

A EVO I ZAŠTO.

naime znao sam da sam imao 88.4km računaj 88 u decembru.

i sad tu postoje neke logične ideje.

ako pretrčim 12km, imaću 100 za deset dana decembra.

ako pretrčim još 10, odmah ću imati prosek 11km dnevno, za svaki dan po jedan.

ako pretrčim još 10, eto proseka 12 dnevno.

dakle obzirom da sam juče odmorio (a nisam, samo sam malkice crko) danas sam mogao da biram između 12-22-32km.

42 bi bilo malo preambiciozno za prvu Dužinu nakon pola godine.

i odabrao sam neki krug koji ima 30-ak km, mislim da sam jednom tu pretrčao 31km ali naravno nakon deset godina nemam pojma kuda sam tačno izašao iz grada a kuda sam se vratio.

tako nekako sam i danas izleteo napamet i sve je bilo okej osim jedne stvari.

A EVO I KOJE.

nekako su mi od starta bile noge naduvene, trome, pa čak pomalo i bolne.

da stvar bude potpuno neuračunljiva, jutros sam prvi put u životu video ocenu EXCELLENT u sekciji Spavanje, imao sam skor 92 i navodne lude količine REM faze i deep sleep perioda.

ljudi moji, ništa ali baš ništa od toga ja primetio nisam.

spavanje ko spavanje, noć ko noć, dan ko dan, ja umoran i drven.

đđđđđđđđđđđđđđđđđđđđđđđđđđđđ

đđđđđđđđđđđđđđđđđđđđđđđđđđđđđđđđđđđđđ

(ovo sam pritiskao nalepnicu na tastaturi gore desno pored qwertzuiopšđž,
jer mi se sa slova đ odlepila nalepnica pošto ovaj laptop ima US tastaturu koju sam ja tweak-ovao sa nekim malim slovcima koja su dolazila uz svaku video kasetu znate onaj list sa celom abecedom e pa odatle ja to prelepljujem da stvorim balkansku atmosferu.

jednom je posle zagrebačkog maratona onaj spiker što vodi većinu HR trka preko razglasa obaveštavao "evo u cilj ulazi Lola, cijenjena supruga čuvenog blogera Saše Antića, evo i njega u cilju, reci nam Saša hoće li biti odmah blog čim stigneš u hotel ili nemaš ćirilicu ovdje u Zagrebu?" :-) 

da se vratim na brojke, već negde oko 18. km sam se pitao kako dotrčati do kuće.
popeo sam se uz jedan oštar uspon kroz šumu bez ikakvih problema jer trkač ima automatski menjač i skraćivanjem koraka i blagim korekcijama kadence može uvek da drži sličan napor pa je (iskusnom) svejedno da li je ravno ili uzbrdo, i tada sam video da "ipak mogu" da trčim koliko god hoćeš uz taj mali problem da mi je sve više bolno.

pulsevi su od starta bili niski (prosek 123) kao i kadenca (prosek 165, mrtav konj), uspona se skupilo samo 385m što znači da je prosečan nagib bio za 20% blaži od Plitvičkog maratona obzirom da sam pretrčao 29.8km.

trebalo mi je 31.6 da dopunim do 120km u decembru ali eto, BAŠ me je mrzelo da tako kilav trupćem naokolo samo zbog nekog glupog broja.

nije ni 30 loše, a biće i bolje.

izgleda da sam zadovoljan dok ovo pišem.

pomalo me to i zbunjuje ali šta ću, tako je kako je.

6666666666666666666666666666666666666666666666666

(ovo sam pritiskao nalepnicu "&" iznad broja 6, jer se i ona odlepljuje)

PS
ne napisah ono najvažnije, prosek mi je izašao na 5'44''/km pa je sâm sebi objašnjenje zašto sam ga zaboravio (smaji koji plače od smeha)

još jedan PS
stigla je baterija za laptop, napokon je postao ono što se rodio da bude a ne sprava večno uključena u struju
to je posebno važno pred novu godinu jer je moguće da se zadesi neki nestanak struje koji je koban za PC otkako je UPS otišao u zasluženu mirovinu, a svaki laptop po prirodi stvari u sebi ima i UPS pa su prekidi struje nikakav problem za vredne blogere

gigabajti deo drugi i REM

nakon što sam složio kombinaciju interneta za naredne dve godine, odmah prvog dana su se dogodile dve promene.

promena prva, shvatio sam da mifi ruter može da radi samo 6 sati pre nego što mu se isprazni baterija.

može on da stoji non-stop priključen kablićem na punjač ali ne znam koliko je to dobro za bateriju, verovatno ne bi skroz crkla za dve godine ali obzirom da su ga dali za džabe možda je i to moguće.

istog dana mi je stigla promocija ili poklon dodatak ili štagod, kažu možeš za 22 dinara (0.2 €) da dobiješ 22GB interneta na telefonu, ja naravno stisnem ISKORISTI i sad mifi ruter stoji ugašen a sa telefona sam omogućio pristupnu točku.

tako će mi sve što sam dobio uz mifi ruter ostati za sledeća 23 meseca, dakle uvećao sam zalihe za 4%, eh kada bi se za toliko mogao poboljšati lični u polu- ili maratonu preko noći.

padne mi nešto na pamet recimo na trčanju ili dok radim nešto i onda o tome razmišljam i kad sednem da napišem nešto na blogu moram da proveravam da li je neka tema ostala u mojoj glavi ili sam je prekucao u živi tekst.

onda skrolam unazad nekoliko blogova pa zaključim da ipak nisam o tome pisao.

kao o REM fazi.

sećam se kada je trebalo u osnovnoj ili srednjoj da se ide na ekskurziju, pa nas bude u ranu zoru, pa nas peku oči kao da će ispasti.

tako mi se puno puta u životu događalo da se recimo probudim u 3 ili 4 noću i da pomislim kako sam se odlično naspavao, i da bih mogao da skoknem na neko trčanje pa da se vratim kući na doručak.

onda budem budan pola sata pa zaspim, i probudim se sa takvim osećajem u očima kao da nisam cele noći spavao ni pola sata, kao da mi je neko ušpricao neku kiselinu.

i sve je to bila polumisterija dok nisam pomnije počeo da gledam šta kaže garmin. kada se probudim iz faze lakog sna, što mi je inače 90% spavanja, tada mi deluje da sam naspavan, makar se probudio i samo par sati nakon što sam legao.

ako me pak nešto probudi dok sam u REM fazi, nema ama baš nikakve veze što sam spavao osam sati, buđenje je traumatično i bolno, i pola dana sam umoran i manjkavo raspoložen.

e sad, kako reći kučićima da se ne razlaju baš kad sam ja u ranojutarnjoj REM fazi, ili da neka noćna ptica koja se vraća iz izlaska u 5 ujutru ne tresne vratima auta iz sve snage, ne mo gu ćeeeee.

i tak.

udruženo sa REM buđenjem i jučerašnjim šlogom, danas mi uopšte nije bio dan za aerobik.

onaj prvi sat vožnje mi nije bio traumatičan, trčanje mi je išlo lepo, povratak je bio poluTraumatičan zbog vetra a meni je bila vlažna glava i kapa očigledno nije puno pomogla na vetrovitih +5, pa sam osećao "nešto" u glavi i sinoć i celog dana danas.

plus taj nenormalan osećaj u očima kao da uopšte nisam spavao.

plus neka obamrlost.

u teoriji sam znao da mogu da odem da se saplićem pola sata i uknjižim pet kilometara ali to mi je od početka do kraja dana bila totalno odbojna ideja pa sam odlučio da uzmem dan odmora.

nekima je to normalna stvar, pa zašto povremeno ne bi bila i meni, ne moram svaki dan odmora da shvatim kao lični poraz i atak na ideale.

zbog toga sam ostao na onih 88km ali je u međuvremenu prošao i d.d.d. (DEVETI DAN decembra) i sad mi je prosek spao ispod deset dnevno.

buuuuaaahhhuuuu.
fali onaj emotikon kojem iz očiju prskaju dve nijagare suza.

sutra ću naravno preći preko stotke pa će sve doći na svoje a možda i trčanje bude malo živahnije zbog ovog prinudnog odmora.
napolju pljušti, dan je bio možda i najlepši u decembru do sada sa čitavih 10.7 u plusu i dosta oblaka ali sa mlakim gnjilim južnim vetrom, možda jedan od najlepših mogućih scenarija za decembarsko trčanje.

ali dobro, bilo je dosta drugog posla i svašta sam završio po kući, šta da se radi.

hej šoferu kondukteru

Danas sam pretrčao *samo* deset kilometara i stigao do 88.4 u decembru što je 11 dnevno, veoma veoma neloša situacija. 

Na čelindžu (ili u čelindžu?) sam spao sa približno 7k na 7.5k mesto, izgleda da se drugi zahuktavaju dok ja oklijevam.
No ovo nije bio skroz običan dan, pa je stoga i on na neki način saučesnik u mom nežnom potonuću.

 Naime nakon silnih oblaka, sivila, tmurila, danas je svanuo savršeno sunčan dan, pa smo odlučili da iskoristimo "još jedan poslednji lep dan u godini". 

Seli na bicikle i otišli u varošicu 20-ak km udaljenu, između ostalog i jer su tamo u menjačnicama povoljniji kursevi.
Sama ideja da neko ide biciklom i nosi pun ranac para da bi promenio valutu možda zvuči uvrnuto ali je istovremeno najlakši način da zaradiš, dok u međuvremenu radiš ono što najviše voliš.
Heh heh.
Tako smo otišli do tamo, predali jedan džak i uzeli drugi, zatim je Lola sa punim rancem love nastavila biciklom dok sam ja otrčao na prvo brdašce prema Divčibarama gde smo pre nekoliko dana primetili da je neko istovario male štence lutalice.
Naravno da nismo otišli praznih ruku nego smo im u mestu kupili ručak, čime smo iz plusa stigli u minus i dakle džabe nosali džak para tamo pa ovamo, vratili smo manje nego što smo poneli.

Sve u svemu, operacija uspela čelindž umro.

Kad smo već kod džakova love, naručio sam bateriju za lapa top i usput se podsetio fizike jer sam morao Wh da pretvaram u mAh da bih procenio koja je najisplativija.
Upola jeftinija od najskuplje je bila upola slabija što se naravno ne isplati jer je moraš puno češće puniti pa će ranije i crknit, ali sam zato negde odmah iznad najjeftinije našao jednu odmah ispod najjače što se pokazalo kao neki naj odabir. Ako je cena 2:3, onda razlika između 38 i 40 Wh praktično ne postoji. Ili ću se praviti da ne postoji. Da mi ne ode još jedan džak para u vodenu paru.

Da blog ne ostane monoton, na temu para (vodena para i džak para) imam anegdotu iz prethodnog veka. 

Kad smo išli na bici pripreme u Crnu Goru i ostajali po 2.5 meseca po nekim kućerdama kuvajući džem od krompira jabuka i kivija da bi preživeli od mizernih stipendija, naravno nismo imali ni puno kredita na mobitelima. Jedan junior se tako zaljubio u onu automat-sekretaricu koja mu je iz telefona "čitala" status kredita. Imala je neki seksi zaduvan glasić, kao da je upravo ustrčala uz stepenice ili da je upravo sišla sa one stvari, to mu dođe slično. I onda je on na svakih par minuta ukucavao neki kod, da bi "nju" čuo kako mu kroz slušalicu dahće "NA VAŠEM RAČUNU, OSTALO JE SEDAM DINARA I DVANAEST PAAAARA" i tako je otegnuto izgovarala to paaaara da smo na kraju svi uglas kao neki refren ponavljali s njom, sedam dinara i dvanaest paaaara, i opet, i opet, svi smo se "navukli" na igru. Evo i sad se naježim kad se setim tog glasića...

sedma sila

idu brojevi u krug, i u krug, i dok mi mislimo da će zauvek kružiti cvrc milojka jednog dana ćeš otrčati poslednji počasni krug i cvrc radojka brojevi će nastaviti da kruže kao to su i pre hrista i after hrista s tim što će tebe* ova promena nešto više pogoditi nego njega

* ovo Tebe se odnosi imaginarnom slušatelju koji leži na kauču dok mu ja kao psihoanalitičar proričem sudbinu gledajući u čelični kuglager

elem dosadilo mi da gledam SAMO SVOJE plasmane pa sam uradio to što sam uradio A SADA ĆETE SAZNATI ŠTA NIKAKO NIJE SMEO DA URADI, daklem napravio sam neku stravu sa nekim smešnim nick name-om i podesio na neku blesavu državu i sada u toj državi vodim u decembarskom distans čelindžu sa pretrčanih 78.3 km sve dok me ostali ne prijave kao uljeza i deportuju me u neku još manju zemlju.

pokušao sam da se ubacim uBosnu pa nikako neće da mi prihvati unos Bosnia & Herzegovina niti Bosnia and Herzegovina jer šta god ukucam i sa zarezom i bez zareza meni Strava to automatski prepravi u "Bosnia Herzegovina" a ta država kod njih u spisku zemalja ne postoji i ostanem izvan plasmana :-( 

odmah iznad Bosne je Bhutan i to sam pokušao da ukucam i uspjelo iz prve i bio sam prvi na listi uz opasku da sam bio i jedini. moram pronaći neku još egzotičniju zemlju od ove trenutne, nešto nisam zadovoljan. a inače sam negde oko 7000 plasiranog, još uvek me zeza onaj kasni start nakon dva dana selfhendikepa.

elem danas sam pretrčao 17km i sada imam prosek preko 11 dnevno, vidiš li ti kako se ulaganje isplaćuje, statistike rastu, burza je u raspadu, dionička društva u kolapsu, mediji likuju, klikovi se udvostručuju. 

uspona sam imao manje nego juče, 250m, prosek je nastavio da pada i sada je 5'52''/km, kilaža nije pala ništa ali za to ima vremena, barem tako uporno tvrdim već desetak godina. za sutra je najavljen vedar dan ali hladan, pravi zimski, tako da neće ni biti neke velike vajde od toga što će biti vedro. treba birati neku stazu bez puno drveća, da mi nos i uši upiju malo sunca, jer su to jedini delovi tela koje možeš osunčati na +3.

neki ludak je na ljuljašku u obližnjem selu žicom okačio svoju puma road racer patiku pa sam morao da slikam tu instalaciju, što bi umjetnici rekli. ljulja se patika, ljulja se ljuljaška, ljuljao se ja dok sam se popeo da slikam iz najboljeg ugla, jer sam do prošle godine imao isti ovakav par.

velike promene i smeh do koske

zadnjih tipa stotinu blogova sam pisao 

putem kućnog kompjutera

sklapaće prijateljstva

oni što dolaze za nama

to je bilo malo unatraške ali ste razumeli alegoriju ili aluziju ili anatemu, nešto od toga uglavnom

dakle opet idem unatraške

za promenu sada sam na laptopu koji jako slabo koristim

toliko slabo da je u bežičnom mišu iscurela AA baterija, srećom nije napravila nikakvu štetu, samo je malo zapenila od besa što je zapostavljena

dakle korak ispred laptopa je bilo menjanje baterije u wirelesssss mišu

jer mrzim ovaj touchpad, stalno pipnem prstom negde po njemu i ode mi kursor dovraga

pa mi preko njega stoji nalepnica jelte

ona original na kojoj piše inspiron 15 perfect mix of work and play

e sad otkud to da laptop ne koristim

pa lepo, nisam ga prošle godine toliko dugo uključio da mu je crkla baterija

i izguglao sam gde ima da se kupi rezervna ali nikako da naručim

i nekako mi je lakše kad sednem za kompjuter a ni to ne znam zašto, evo sad sedim za laptopom na kuhinjskom stolu i ovde mi je puno lepše, ima više svetla, sa one strane kuće je šuma i mrak

jedino što nije povezan ni na kakvu mini liniju pa ne mogu da didžejišem

a za laptop sam seo nakon trčanja, jer sam mislio da ću morati preko njega da skidam drajvere za wifi adapter, za onaj veliki kompjuter

jer na njemu više nemam wifi

jer sam odjavio

preko kablovske

A EVO I ZAŠTO

pre nekoliko dana sam produžio paket kod mobilnog operatera za telefon, i u nekoj akciji dobio tablet 10'' i mifi ruter sa 20GB mesečno + 1TB dodatka tokom naredne 2 godine, to je još približno istih dvadesetak GB uz ravnomernu mesečnu potrošnju s tim da mi ne potrošimo kod kuće više od 20 a na telefonima maksimalno još 5-6 tako da će biti više nego dovoljno

no ispostavilo se da mi drajveri nisu trebali jer sam samo ubo onu antenicu u usb port i odmah mi se sve lepo spojilo, ukucao sam lozinku sa poleđine mifi ruterčića i voila' sve radi

plus ćemo u naredne dve godine plaćati kablovsku ~14€ mesečno manje, što će ukupno izaći 330€, nije loše

posebna pogodnost je što čak i na uređajima na kojima nemaš internet, možeš uvek i svugde da ga imaš, dovoljno je samo da se setiš da poneseš napunjen mifi ruter sa sobom što nije nikakav problem, triput je lakši od garmina

život je pun obrta, oduvek sam mislio da interneta nikad ne može da bude previše a ispostavilo se suprotno

elem danas sam po kišici pretrčao 14km, uspona sam imao malo više (316m) a prosek mi je napokon sišao ispod šestice (5'58''/km) i prebacio sam dnevni prosek preko desetke jer u 6 dana decembra sada imam 61km, uohooooo renesansaaaaaaa

prost broj sedem in štirideset

Zaslugom ovijeh obijeh nogu i glave im gospodarice i mučiteljke, danas uknjižih u excel (?) novih 17km odnosno prema planu i namjerama teškijem prijeđoh 16.2 pa kad videh da sam na 200m od bicikle okrenuh nazad uzbrdo pa ustrčah dodatnijeh dvjestotinak mjetara up & down pa opet istijeh onijeh 200tinak mjetara do bicikle i negdje se prerjačunah te izbijeh na 16750 mjetara cirka te otključah sajlu i śedoh na bajsikletu žutu na kojoj sačekadoh Lolu koja dolaziše iz pravca sjevera vjetrom gonjena pod beretkom sivom kao komandos Nenadovića Kule.

Juče sam bio neočekivano umoran pa sam na tri slična trčanja imao prosek 6'16''/km, 6'17''/km, 6'07''/km, s tim da sam prvog dana trčao po snegu, drugog dana sam trčao najduže a trećeg sam imao dodatnih strmih uzb/nizb po blatu i očigledno se osećao najbolje. Još koja godina treninga pa ću da se spustim ispod šest minuta na ovim brdskim trčkaranjima.

(pogled na smog, sa brežuljaka iznad grada)

I tako sam skupio 47km ovoga meseca za 5 dana te podigao prosek dnevni na 9.4km što je sasvim okej, i evo gutam knedle gledajući prognozu koja kaže da će sutra biti NAJGORI MOGUĆI DAN, jer ništa gore nema od kiše i +3°. 
Plus pet je toplije od plus 3, i sve preko plus tri je bolje od plus tri, i sve ispod +3 je takođe bolje od +3 jer na +1 pada susnežica koja te puno manje kvasi od kiše, i na nuli i ispod nule pada sneg koji te JOŠ MANJE kvasi, samo ga streseš i tako možeš satima, za razliku od kiše od koje se najbrže goji, na polasku staneš na vagu u opremi i kaže 70kg a na povratku kaže 73kg i gde je tu dehidracija gde je manjak glikogena sve je uzalud jer si kući doneo pet kila vode gratis.

Dobro kad se skineš onda imaš 67kg odnosno leti imaš 66kg odnosno do pre koju godinu si imao 66 zimi a 63 leti a u špicevima raznih formi si imao i 61.5kg doduše teško dehidriran ali koga briga ne meri se 61 svakog dana i zbog toga se ekstremi najduže pamte. Da mi je sad 61kg istrčao bih u Valensiji 2h26 da Bojanom Bjeljac rame uz rame eto dakle naučnog dokaza šta znači 7 kila viška. Kad me ubuduće upitaju dakle da zapamtim da ne kažem da imam par kila viška nego sedam.

četvrti dvanaestog

eee dragi moji, tu smo došli i do onog incidenta kada je Četvrti gađao Dvanaestog flašicom vode jer nije hteo da se pomeri u krivini, da bi Četvrti prošao kraćim putem.
nego je Dvanaesti išao uporno uz ivičnjak i Četvrti je morao okolo, a Drugi i Treći su mu već odmicali, i tako je on na okrepi samo dograbio pola litra vode i odmah odustao od okrepe videvši da će morati da produži putanju, te je Dvanaesti dobio pola kile u kičmu.

kasnije je Četvrti postao Poslednji jer je diskvalificiran, te je Peti postao Četvrti.

i otad se ta trka pamti kao "onaj dan kad je Četvrti Dvanaestog!"

bila neka žena nije ništa drugo znala reći nego aj lav ju i tako ponavljala samo to i kad god je neko pita kako se zoveš ona govorila aj lav ju i na kraju je svi zvali Ajla Vju i istrčala polumaraton ispod dva sata i spiker vikao "bravooo ajla vju" a publika mu slala poljupce i crtali mu prstima srce u vazduhu i kasnije se venčali i živeli sretno do sledećeg polumaratona, tu se udala za sudiju koji je stajao na cilju.

dakle Decembar
01. 0 km

02. 0 km

03. 14km

04. 16km

opaaaaa, idemoooooo

evo digao sam prosek sa nule već na 7.5km dnevno, ako bih sutra pretrčao 19.6km (jer na oba trčanja imam nešto zalihe preko 14+16) onda bih sutra imao 50km u 5 dana i to bi bio baš onako kickstart decembra na velika vrata.

mislim na mala vrata uđeš u velikom stilu, to se kaže na velika vrata.

prošli su svi black friday i black monday tako da mogu opet da pogledam koje su patike najpovoljnije za porudžbu, obzirom da su tri para koje najviše rotiram stigla do 926 + 759 + 702 kilometra.

odmeravam neke lo-fi NB za 45 evra kao da mi život od toga zavisi da ne kupim neke mizuno od recimo 80 evra i iako nemam pojma zašto to radim nekako me sami prsti odvuku baš tamo umesto da kao gospodin čovek naručim nešto što je provereno kvalitetno, jok, on bi radije da eksperimentiše sa najjeftinijim modelima.

valjda je logika nakon svih ovih godina poludela i kaže "ionako ćeš svake izgaziti i baciti, zašto onda kupovati bilo koje osim najjeftinijih?"

dok ja merkam ove bolje će se rasprodati ali to neću shvatiti kao kaznu nego kao mig sa neba da ipak treba da kupim one lo-fi.

evo pogledao sam.
filter -> muški -> patike -> trčanje -> 45

i od brooks imam glycerin 19 za 140€,
od mizuno imam wave skyrise 2 za 115€,

od nike imam neki pegasus 38 za 109€,

eee a od NB imam da biram za 40-50-60€ štagod, plus od srednjeg spektra game imam M860 ili M108 za 90-100€ i već mi je muka od guglanja recenzije kakve su, plus nisam siguran u veličinu :-/

treći dvanaestog

šta je to Treći Dvanaestog mučio, možda ga je samo malo nakon Drugog takođe obišao za krug i bodrio ga da izdrži da ga ne prestigne i Četvrti pre ulaska u poslednji krug.

tako smo na Svetosavskoj trci u Valjevu kao kobajagi_seniori a ustvari veterani jedino gledali da uđemo u svoj peti krug (5x1km) pre nego što seniori ufiniširaju.

ono, protrčavaš kroz cilj, letiš koliko te noge nose, spiker viče nešto tipa Mirko Petrović, Markešević, Stojiljković, oni šibaju 20 km/h a tebi je samo da prođeš pre njih kroz cilj i onda zadnji kilometar rastrčavanje :-) 
"niko me nije rundov'o!!!" :-) 

elem došlo je i trčanje na red!

ta-daaaa-aaaammmm.

lepih 14km, mislim lepih kao broj za PRVO TRČANJE u sezoni 2022, mogao sam početi i sa 5km ili eventualno sa 6km, nikako sa 14km, ali šta ćeš, nisam trčao dva dana, jeste bilo na bicikli malo bum tras pun gas ali na neki način su mi se noge "odmorile za trčanje".

ali ostatak tela nije.

mislim, tih par mišića koji nisu naročito radili na bicikli, ipak nisu posebna država.

dodaj susnežicu, +3°C, jak vetar, trenerku, šuškavac, ajme.

trom korak mada bezbolan, ali onak, ko mrtav konj koji je malo odremao.

što se tiče puteva, 

nikako nije bilo "lepih" ni dva kilometra od 14, 

ma ni dva metra :-D

zzzz na garminu mi je jutros rekao 5h17', score 44/100, quality POOR, short and unbalanced sleep, i još u komentaru višnja na šlagu You slept too little and the overall quality was low - you may feel very tired today.

bogu hvala nisam bio baš very umoran nego onako standardno kljoknut što mi je ionako default tako da no frks, tu sam na svom terenu.

tako da ništa.

krenilo je.

sutra vedro ali hladno za bajk, preksutra opet kišica, krećem u nadoknadu onog netrčanja prva dva dana decembra, što je još uvek bolje od klečanja na pasulju.

EH DA SETIO SAM SE!

protrčavam danas pored svoje srednje škole i setim se kako me je u 4. razredu Razredna izbacila sa časa jer nisam hteo da se šišam, onda sam iz dvorišta gađao kamenčićima prozore učionice i "ometao čas".

baš me zanima šta bi mislili ovi današnji klinci sa dredovima, ćelavi, istetovirani, sa šarenim noktima od 3cm i silikonskim ustima i sisama, da ih profesorka izbaci sa časa samo zato jer nisu ošišani po vojnički nego imaju pokoju loknicu ovde-onde :-)