31

zadnji avgust
neću da napišem poslednji avgust jer to zvuči kao da neću doživeti onaj sledeći, a ovako zvuči više kao da je osam avgustova trčalo finale na 110m sa preponama pa je ovaj moj stigao zadnji

tačnije, jedan će svakom od nas biti poslednji avgust, to je nepobitna činjenica, pa je stoga važno nositi kacigu i paziti u saobraćaju
stani da propustiš budalu čak i kada imaš prednost
pametniji ljudi žive kvalitetnije i duže, oni što teraju inat ne spadaju u tu kategoriju

opet sam pitao chat-gpt s tim da sam promenio taktiku pa ga pitam onako izokola sve neka stidljiva pitanjca i onda se on manje ljuti i ne ponaša se kao general, više kao tetka (majkina sestra)

evo šta je rekao na pitanje o lakšim radovima tipa pranje posuđa:

Da, tokom faze tvrdog kalusa u procesu oporavka od preloma ključne kosti, možete izvoditi lakše kuhinjske poslove koji vam ne uzrokuju bol. Kako se kost zarasta i postaje stabilnija, opseg pokreta i nivo komfora trebali bi se poboljšati. Poslovi koji uključuju minimalno naprezanje na pogođenom području i ne zahtevaju teško podizanje ili preterano kretanje rukom mogli bi biti izvodljivi.

Međutim, važno je slušati svoje telo i ne forsirati se previše. Počnite sa lakšim zadacima i postepeno povećavajte nivo aktivnosti kako se budete osećali udobno. Ako osetite nelagodnost ili bol, najbolje je prekinuti aktivnost i odmoriti se. Uvek pratite smernice koje vam je dao vaš lekar ili zdravstveni radnik kako biste osigurali siguran i uspešan oporavak.

iz ovoga zaključujem da sam negde u prelaznoj fazi, što bi značilo da me prvi osećaj nije varao i da će sa ovom trećom ključnom ići znatno brže nego sa prvom, odnosno neznatno brže nego sa drugom koja je najgore srasla

jutros malo kraća šetnja od 4km sa psima, i nešto lakših radova u vrtu, metlao sam levom rukom i samo pomalo desnom haha

ponekad me onako malkice secne ako se previše opustim ali zaista nema potrebe da ležim ceo dan, evo jutros prvi put kucam sa obe ruke na tastaturi bez ikakvog bola, dakle tu ispred sebe mogu dohvatiti uz tek neznatnu nelagodu, ne mogu ovo baš nazvati bol, neka bude bolić

našao sam da je NS maraton 08.10. što je ihahaj izvan roka za oporavak, tako da će mi to gotovo sigurno biti opcija, jer sam i nakon dva ranija preloma to trčao

1)

u proleće 2017. nakon tačno 6 nedelja sam potrčao prvi put na treningu, posle 8 nedelja išao na NS Frtalj (10.5km) a posle 9 nedelja na polumaraton

2)

nakon drugog preloma u jesen 2017., već nakon 4 nedelje sam prvi put na treningu pretrčao 10km (par dana pre toga polumaraton brzim hodanjem za 2h58') a nakon još dve nedelje trčanja kod kuće sam u NS opet otišao na maraton s tim da sam na trci od 5km bio treći sa prosekom 4'02''/km i veoma zadovoljan

glup - gluplji - avgust

baš je ispao glupi avgust, dapače

koristim još jednu priliku da iskažem svoje nezadovoljstvo

no krenulo se sa treninzima lagano

(haha, dokle više ove ironije)

ujutru sam prošetao sa jednim psom levom obalom, pa sa drugim psom drugom obalom, i tako skupio 7km šetnje ili eventualno pešačenja

popodne sam skoknuo da vidim kakvo je stanje na groblju jer su kosili travu i sve zasrali, pa posle toga do lidla

u odlasku sam uglavnom vozio levom rukom, onu najveću gradsku biciklu, s tim da sam spustio sedište negde na pola između Loline i moje visine, da ipak budem niže zemlji i sigurniji pri svakom nadanom a posebno nenadanom kočenju

u povratku sam tek na poslednjoj raskrsnici pred kućom shvatio da sam čitav kilometar dovezao sa obe ruke, dakle i desnom sam uspeo bez bola i nelagode da dohvatim guvernalu

što je još jedan bitan pomak u opsegu pokreta

pitao sam chat-gpt smem li pešačiti u fazi mekog kalusa, i rekao mi je da nije preporučljivo a čak je i rizično, iako je bez bola

bolje da ga ništa nisam ni pitao

kad već neće da mi kaže ono što želim da čujem

nesreće i nesretnici

juče naravno dan odmora nakon nedeljnog pešačenja od 30km, nešto malo vozikanja jednom rukom do lidla i nazad

možda bih mogao neku kratku biciklu i da vozim sa obe ruke ali ako moram da pružim lakat ispred sebe, nema šanse, vozim levom rukom a desnu gurnem u zadnji džep i tako je on nosi

rekao bi čovek kad me vidi, ovaj baš uživa u toplom završetku leta

nego pazi ti sada taj nelogizam

kao pitam se ja kako se to desi da mi budaletina izleti iz sporedne ulice koja se uključuje s brda, i kao na dlanu vidi celu krivinu i sav saobraćaj pa tako i mene koji sa neupitnim pravom prvenstva idem direktno pred njega

i on krene, da bi prošao na metar ispred mene 

a i to jer sam kočio i skretao, da sam hteo mogao sam se nabiti u njega

recimo da sam imao motor sa kojeg sam padao i sav krpljen i ispravljan, onda se lepo zabijem u budalu i dobijem gratis celu popravku ako ne i nov motor

no imao sam samo glavu na sebi, i dve polomljene ključne kosti, rekao bi čovek da nemam šta da izgubim

kvaka je da se ista ključna može slomiti i po drugi put, pa biraj oćeš li desnu ili levu

marfi naravno uvek odabere desnu

zašto se ne bih podsetio kako to izgleda kada ti je na mišu od kompjutera sve kontra i kako se dupe briše levom rukom

a ceo ovaj uvod koji je ispao već duži od teksta a kamoli od uvoda, ide zato što je u vestima tokom vikenda izašlo da je stradala porodica, baba deda i dve unuke

jedno dete je poginulo na mestu a drugo je u kritičnom stanju

baba i deda odapeus na licu mesta

piše da je na ulasku u Užice prešao u levu traku preko pune linije i zabio se u kamion

i sad ti na bicikli pomisli koliko neko na tebe obraća pažnju ako mu je i kamiončina nešto nevidljivo

isuse hriste hajde nek ubije tamo nekog biciklistu ako baš toliko želi ali sopstvenu decu, ne ide mi u glavu

pa se ti čuvaj

neće moći ove noći

već sam počeo da odbrojavam koliko li će mi noći još proći

koliko li će mi noći još proći

koliko li će mi noći još proći u samoći

koliko li će mi noći još proći dok ti nećeš doći
rođaci mislim da imamo hit ovde

nego meni treba da prođe iks noći da bih mogao normalno da spavam

od ovog jezuhristovskog razapetog položaja mi je već mukica

ja bi malo na levoj malo na desnoj strani, malo na stomaku

a to neće skoro doći, još će mnoge noći proći

a to neće skoro doći, još će mnoge noći proći 

op op op

jutros sam hteo na biciklu

rekoh noge su mi mrtve od juče onih 30-ak km, od kojih barem pola po trailu i kamenjarima, i kao ako uzmem lolinu poniku onu sa velikim točkovima to je praktično najobičnija ženska bicikla no ja je i dalje zovem "velika ponika" što i jeste, jelte, i rekoh ona široka guvernala pa ako me zateže rame ja ću malo desnu ruku iza leđa da odmorim pa opet malo da vozim no ništa od svega

valjda mi se juče ruka napregla na pešačenju i sad me onako malo boli malo zateže i jedino što mi (ne) fali je da je od ranog jutra opet mrcvarim

imao sam fore od 7-9 ali nema veze, šta ću

možda popodne u nekoj pauzici posla, videću

možDA sa velikim M, pre će biti možne

odoh sad da se spremam za posao i da nastavim komponovanje onog hita s početka bloga

evo jednog roadrunnera, da me podseća na ono što više nikad biti neću

dan D

mrzi me guglat oko čega je bio taj famozni dan de, valjda neko iskrcavanje nem pojma odjednom mi je izvetrilo

no dan de može biti i dan du, tojest da je ono dan D kao za DUžinu

naravno da mi je mozak projektovao da je dužina nešto monstruozno dugačko no zaboravio sam da sam nekada dosta i trčao pa kad pređeš 30 kilometara po kamenju to svakako ne traje osam sati

kao danas

dobro ne baš osam ali

naime kada železnikom prugom prođeš kroz ove prve tunele od kojih su poslednja tri svi u krivini i preko 200m pa ne vidiš belu mačku, dođeš do tišine

reka Gradac ponovo izađe na površinu negde pored zadnjeg od tih tunela, a dotle ponire pa osim kada je baš nabujala to je neki marsovski pejzaš od presušenog korita sa kamenjem i ponekim zaostalim virom/jezercetom/baruštinom, praznim pećinama, gomilama šodera i peska...

i tuda je baš fora i lepo proći, s tim da to kad krene da krivuda, to su kilometri i kilometri, sati i sati, i deluje ti da nikada nećeš negde stići

ali je fora

e to sam kao nešto fantazirao no nakon što bih igde tamo stigao, morao bih preko 15km preko brda magistralom nazad u grad, ali peške

da mogu trčat to je sat i po laganice, a ovako bi bilo skroz do mraka

i tako sam kad sam stigao do te tišine i bez-reke, otišao gore u selo šumskim putem koji je ujedno poslednje i jedino odvajanje, pa ako prođeš tu tačku ne gine ti sledeća dva sata bauljanja kroz pustinju i totalnu divljinu

skraćena dužina, ni prva ni poslednja, tja

nisam prekidao fajl nego sam nakon jutarnje šetnje s psima stisnuo "resume later" pa sam tako nastavio podnevnu avanturu na tih prvih 4km i izašlo mi je total na 29km, nepunih 6 sati

a bilo je i uspona, nije da nije

sve onako utegnut sa zapetim ramenima, ma milina božija na +35°

dugo toplo leto

sećam se kako smo jadikovali da je leto prošlo

naime u nekoliko navrata su jutra bila onako prohladna, pa obučem majicu ispod dresa, ili ne obučem pa mi prosto bude nekako malo FRIŠKO prvih pola sata do sat

i sve je to išlo svojim tokom, dani su bili sve kraći kao što su i sada naravno, do trenutka kada sam se polomio

eeeeeee onda se leto vratilo pa sad opet sviće +22 a po danu dođe do 35 a u narednih par dana će i prelaziti naravno, jer sam osuđen na pešačenje pa što bih se šetao u prijatnom hladu ako mogu po sahari i gobiju

divotica krasotica

na poslu stojim dva puta po tri sata ispred ventilatora, kao neka umetnička instalacija

počeo sam da nosim košulje

baš se smejem sa ovim ženama koje nam dolaze, rekoh vi ste sve uskočile u haljine pa vam je onako promaja i nije vrućina, pa sam i ja isto tako iskopao neke košuljetine koje ne znam ni zašto sam kupovao, taman da se operu nakon što su stajale 30 godina u ormanu

da sam pametan pa da sam ih prvo oprao, pa malo nosio dan dva, pa oprao od znoja i prašine jer se u njima nakon posla i prošetam, nego sam pravo iz ormana na ramena

ako se još pride i ošugam biće fešta, malo hepatrombin malo nešto tamo za šugu, miks remiks

jutros srednje duga šetnja sa psima pored reke 3.5km, još koji dan dok ne počne škola a posle će već biti prevelika gužva u gradu

popodne ću nadam se opet u neku poludužu avanturu, da sam pametan pa da ponesem 1 planinarski štap jer zadnje što bi mi trebalo bi bilo da se negde okliznem i secnem ovo rame koje je još uvek sveže polomljeno

dobio sam preko lidla neki kupon za popust od 25% na kućni internet i sad ne znam treba li mi to uopšte ili da produžim ovaj mobilni net (iako nigde ne putujemo na duže vreme pa mi mi-fi ruter ništa ne znači) ili da prosto odjavim sve kućne varijante interneta jer svakako na telefonu imam neograničen i mogu odatle da pustim hotspot za ovih pola sata dnevno što sednem za kompjuter ili laptop

brdsko pucanje filma

danas opet dve šetnje, prvo ujutru išao do pošte da podignem neke pare i produžio polukružno pored kolubare po nasipu tek da mi guzica vidi puta kako kažu babe

popodne opet pored iste reke s tim da sam nakon 3km skrenuo kroz tunel ispod pruge i popeo se uzbrdo kroz borove strmom stazom da bih izašao u predgrađe na skroz drugoj strani

sa najviše tačke sam pokušao da trčim tojest nije mi se trčalo nego me je zanimalo da li i kako rame reaguje na truckanje, pa, kako da vam kažem, nije još došlo vreme za trčanje haha

jedan probo pa se usro

mislim može to, ali ne deluje ni pametno ni prihvatljivo komforno

taman sam jednom imao onih 15-ak dijagonala na stadionu i falilo mi je 500m jer sam upisao 2km pa sam sada to nadoknadio

uglavnom nakon upisana 4km u julu sada imam 3km u avgustu

fali mi još 2km u septembru, 1km u oktobru, 0km u novembru i 1km unatraške trčanja u decembru

vidiš nisam nikad radio dijagonale unatraške, samo treba vezati neki jastuk na leđa ako se sapletem pa da padnem na mekano umesto na džombastu zemlju

pucanje filma

nije mi baš pukao film, više je onako napukao

nakon prvog poluvremena na poslu (koji se pretvorio u sedenje u nakrivljenoj pozi i javljanje na telefon, baš mi i nije neki posao) utegao sam rame (tojest oba ramena jer jedno vuče drugo pa tako kolateralno i ono zdravo pati odnosno sapaćuje sa ovim ranjenim) (ovde će do kraja biti previše zagrada) (mislim baš previše) i krenuo da prošetam uz reku

prvo malo železničkom prugom pa do reke pa jednom stranom planinarskom stazom uz dosta opreza a drugom stranom asfaltićem

i tako, izađe bogme dobrih sedam km

tačnije izađe skoro 10 jer sam ujutru išao na probnu šetnju do lidla i nazad

do tamo smo zajedno gurali biciklu a kada smo nakupovali šta je trebalo Lola je vratila bajs nazad sa sve pretrpanom korpom i bisagama a ja sam došetao kući

modrice su sve veće, izbija neko plavetnilo neslućenih nijansi, ali je otok na vratu-ramenu malo spao 

opseg pokreta se neznatno povećao bez bolova, na primer još uvek mi je teško da držim sapun sa obe ruke, nekako levom dosegnem do desne koja je na boku u revolveraškoj pozi i onda tako nakrivo trljam uz grimasu neprijatnosti

oj devico drugarico

23.avgust 11:02 Sunce ulazi u Devicu

eto s kim ću se družiti u dugim rikavernim danima

ja hteo neku pamelu da me ljuljuška na erbegovima kad mućak

postao sam tetka

čija tetka

tetka ključne kosti sa posebnim povredama

ova moja bogme nije devica, prošla je sito i rešeto

siriju i afganistan

glavno je da ode lav, da ga ispratimo u veselju i odahnemo

taman sam tako napikirao pad da mi Leto prođe bez bicikle, obzirom da je devica poslednji od tri letnja meseca

i kad već imamo zodijak, što uopšte koristimo kalendar?

nije 23. avgust nego prva devica

tako bi i meseci postali rodno-ravnopravni, ne bi svaki bio muški

a godine bi ostale ženske

glupog li jezika isuse

vek muški, godina ženska, mesec muški, dan muški, sat muški, minut muški ili minuta ženska, pa sekunda opet ženska mada nekad kažemo ČEKAJ SEKUND

ovo zadnje biseksualno nešto bož oprosti...

dan drugi

opet mi treba pilula za dan posle

tojest za dva dana posle

no to je još i manji problem, trebaće mi i za mesec posle

a glavni problem su vrućine

EH KAKO JE LEPO BILO SLOMITI KLJUČNU U FEBRUARU

a ovako na plus 30 i nešto, bome grozno je pod utegama ortozama zavojima čimeveć

opet kažem, tada se nusam deset dana kupao jer nisam ni mogao, a sada evo za dva dana već triput pod tuš

tako da, nešto nije isto

nadam se da će brže i proći ako je već prvi utisak ovoliko drukčiji

mada ne bih preterivao sa nadanjima, da ni razočarenje ne bude za ginisa

tako to ide

ne moraš biti olimpijski prvak u forenzici da bi došao do zaključka kako je pukla ključna

odnekud se morao stvoriti potisak, ili direktno na kost ili spolja na rame oa se onda ona slomi jer nema mogućnost, da ne kažem opciju, da se zgužva kao harmonika pa da se potom vrati na punu dužinu, kao amortizer je možda i bolji primer

a šteta baš

tu je darwin zezno stvar, što ključna nije ko lanac od bicikle, da budemo pola sisari pola člankari

pa ga samo ispraviš kad se savije

jednog dana kad Ja budem bio darwin, sve će biti puno fleksibilnije

treća (ne)sreća

Ovako je to bilo:

Spuštam se niz dosta strmu ulicu i prilazim krivini u koju se uključije sporedna uličica.

Dok biram nabolju putanju (zeleno), ispred mene izleće auto valjda misleći da ima dovoljno vremena ili ga prosto za mene nije briga, i odlazi tik pored mene uzbrdo.

Bio mu je otvoren prozor pa se nadam da me je odlično čuo i svojoj mami preneo čestitku.

Da bih ga izbegao, moram da promenim putanju (crveno) a od/zbog njega upravo ne uspevam da na vreme primetim radove na putu sasvim desno (bez unapred znaka upozorenja) gde me putanja izbacuje.

Kočim i pokušavam da se što pre izvučem od uletanja u iskockanu rupetinu koja je pritom ograđena pobodenim armaturama metar visine po kojima su vezane crvene trake.

Naravno, to bi bilo dovoljno da i ćorav primeti pri najvećoj brzini ali ko je očekivao padobranca-ubicu zdesna.

Sledeće čega se sećam je da se ošamućen podižem sa asfalta 10m dalje, nameštam lanac koji je spao dok iz desne ključne osećam neko krckanje, kao da je neki šraf popustio pa se pojavio luft.

No za razliku od prethodna dva preloma kada nisam mogao ni da se popnem na biciklu a kamoli da vozim, februar 2017. (desna, uzletelo mi kuče na spustu i pravo pod točak) i septembar 2017. (leva, pod nerazjašnjenim okolnostima, izgleda da me neko očešao retrovizorom i pobegao), ovaj put mi je ruka upotrebljiva tek koliko da dokotrljam zadnja 2km do kuće.

Dalje sve po već uhodanom redosledu, do jutra će već biti plavo, otok se neće smanjiti, naprotiv, ortoza steže kao da je ljuta na mene, cura ode u apoteku po potrebne suplemente, ide noć bez spavanja sa pokušajem da se namestim udobno što je naravno nemoguće, i tak.

Sledi barem par nedelja mirovanja pa prvi pokušaji šetnjice onako razapet sa utegama na plećkama, sećam se da sam ranije umeo tako da podesim ranac da mogu lepo da zabacim i uglavim laktove i da se ništa blizu ključne ne pomera.

Što se tiče opreme, dve rupe na dresu i čuknut Garmin u ćošku, što znači da je i mtb napravio salto i pao naglavačke tj na guvernalu, okrnjeni su tzv rogovi što je puno bolje nego da je nastradao menjač!

Taman se Dida oporavio a ja nagrabusio, 

dok Jednom ne smrkne Drugom ne svane :-)

mislio sam ali nisam

htedoh da se pre svega provozam jer mi nekako gode ti jutarnji treningići izletići no pao je dogovor da je ipak bolje počastiti pse šetnjom pored reke pa je tako ostalo da ću se pričuvati za nedelju

posle posla (mrzim subotu više nego išta ali celog života smo se provlačili pa je red da život nadoknadi svoje) sam otišao u malo istraživanje nizvodnog toka i uspeo da pronađem jedan od polumogućih prelazaka 

kažem polu- jer je jedno prelaz za kamion pun šodera, a skroz drugo prelazak peške odnosno gurajući biciklu kroz vodu promenljive dubine po klizavom dnu/kamenju koje na obali preraste u žitko blato do članaka.

eto, oduvek me kopkalo pa neka sam opet probao, i po treći put na različitom mestu i uspeo.

dve vožnjice

jutros lagano tu po brdima iznad grada, popodne na drugu stranu kroz roj mušica.

recimo da je bio dan odmora.

čekamo vikend, valjda.

u kući je vlaga preko 70% i stalno trepće ona lampica upozorenja na buđu.

grozno, nikad gora klima.

no evo glavnog (tj, srećom ipak ne) detalja od juče.

naime zamenio sam točkove i otišao u daljinu.

negde oko okreta, na 30km od kuće, pravim polukrug kroz jednu varošicu i kao munja mi proleti kroz glavu - ZABORAVIO SAM!!!

šta?
pa gume. 

rezervne.

naime u torbici ispod sedišta imam dve rezervne gume, koje obe imaju onaj kratak ventil od 4cm, a za profilisane točkove postoje unutrašnje gume sa ventilom od 7cm.

što znači da rezervne gume JESAM imao, ali pogrešne.

ne bi uopšte izašle dovoljno da mogu da ih naduvam.

tako sam se sav u panici vraćao kući sa osam pari izbečenih očiju da slučajno ne bih očepio neki staklić ili nevidljivi špon jer bih bukvalno mogao samo da se slikam.

jedino što bih mogao je da pozovem druga taksistu da uzme od Lole dve gume kakve mi trebaju i da mi to donese u susret, i da platim vožnju kao da sam se lično provozao.

bila bi to skupa greška, no eto, ko nema u glavi, ima sreće.

umalo katastrofa

ne znam ni otkud mi je palo na pamet da mogu bogzna kako omlatiti Tempo nakon ona dva dana segmentiranja?

možda nisam odmah od jutra osetio umor?

no evo kako je do svega došlo.

iskopao sam iz jedne sobe koja nam je u kući višak, par točkova.

onih kao bajagi aero, ili poluaero barem.

juče sam ih detaljnije opisao, no na tome je sve ostalo, završili su u stepeništu odmah do ulaznih vrata.

i jutros rekoh sad il nikad, moram da ih metnem na biciklu.

da vidim da li su zaista "brži" barem po ravnom.

kako se to meri, niko ne zna.

ovako kako sam ja merio, sigurno ne.

uz prvi uspon još i nekako, spust maltene 70 na sat opaaa rekoh ovo je odlično.

čak sam mislio da ću napraviti 30 prosek bez obzira na 900m uspona u samo 60-ak km.

no drugo brdo mi je već teže palo, i početni elan je nastavio da se kruni.

na okretu sam imao još i pristojan prolazak no ispostavilo se da vetar struji lagano od kuće ka okretu te će mi povratak biti znatno teži.

i na kraju sam završio sa prosekom 28, dok je prošli put bio 28.8.

bitna razlika, onda sam bio odmoran i napunjen snagom, a danas sam bio umoran.

bole noge, same usporavaju umesto da ubrzavaju.

da stvar bude zanimljivija, poredeći segmente, jedan mi je čak par sekundi brži, ostali su "tu negde", i samo jedan je nešto malo sporiji, onaj najduži uspon u povratku, što zbog umora što zbog vetra.

tako da, i nije ovo bilo loše.

a pošto sam već previše napisao, katastrofu iz naslova ću opisati sutra.

drugo poluvreme segmentiranja

segment ili fragment pa se setih one gluposti "defragmentacija diska", da li iko to još uvek radi i da li je možda tehnologija stigla dotle da kompjuter to sam radi bez da ga ja mamuzama nateram?

elem ovo je već bilo tricky!

prvo sam uzeo bolje lakše točkove, izmerio ih i skontao da je par 3.0 kg, pa uzeo da menjam

onda sam morao da očistim stare, pa shvatio da je cela bicikla katastrofalno prljava

nakon pola sata teške muke konačno sam izmerio i one koji su bili na njoj, i frapiran gledao u brojku od 2.7 kg.

dakle ovi sa manje žica su teži, verovatno jer su teže gume, to tek treba proveriti, nisam više imao vremena za gubljenje

pa sam vratio stare, na kojima imam najveći zupčanik 25, umesto da sam stavio ove fensi koji imaju 23, dakle "teži" prenos

od starta su mi noge bile onako "napola" pa sam vrteo sitnije prenose no ipak sa vetrom u kosi jer i kad ideš "Onako" trkačkom to je opet barem 31 na sat za razliku od mtb-a koji čak i kad "gaziš" retko prelazi 28.

prvo sam naravno morao preći onaj prvi segment koji sam oborio juče, i koliko god oklevao treskajući se na tankim gumama kroz rupčage, drugi gladak deo sam prozujao na 5kg lakšoj bicikli i sopstveni jučerašnji rekord popravio sa 27 na skoro 30 prosek.

trkačka je ipak trkačka.

opet sam skrenuo levo nizvodno da malo predahnem i sa užasom merkao onu strminu gutajući knedle

nakon nekoliko minuta sam se napokon usudio da pokušam i već do pola skoro crkao

prosto je... prestrmo

a ja nenaviknut da tako sporo okrećem pedale, treba dosta meseci da se trenira cestovnjak da se navikne na drukčiju tehniku uspona

na jedvite jade sam se dokopao zaravnjenja i taj gornji treskavi deo zaleteo koliko sam mogao, da bih nečiji rekord od simboličnih 17 na sat popravio na jednako simboličnih 18, tja

ali uspeo sam, nije da nisam

mislim da ovo može i bolje

glavno zapažanje mi je maksimalni zabeleženi puls od 192 što mi je skroz frapantno, moram podrobnije proučiti garmin fajl da bih bio siguran da nije bila neka greška

izgleda da po proračunu imam 28 godina, to mi se baš dopada

segmentiranje deo prvi

čim sam negde do pola dvokilometarskog segmenta po ravnijem ali full uništenom beton-asfaltu imao prosek blizu 30 znao sam da je onih smešnih 22 koliko je trenutni rekord lako dostižno

druga polovina se solidno penje pa mi je naravno na bajku od 15 kila drastično opala brzina no svejedno sam na kraju završio negde oko 27 prosekom i bio zadovoljan

e sada tu desno odmah nastupa strm uspon kojim treba doći do početka sledećeg segmenta koji sam imao u planu, pa sam skrenuo levo da se malo odmorim, provozao se nekoliko minuta i tim usponom što bi se reklo nogu pred nogu polako izašao na brdo, odakle sledi sledeći poluuspon tojest segment

uhvatio sam dobar zalet kao da me juri divlji medved, na mestima sam video da idem čak i 37 km/h što je neslućeno za mtb, i na kraju asfalta ugledao traktor koji mili ispred

srećom od katastrofe u najavi nije bilo ništa, zviznuo sam iz sve snage dva puta, čovek se okrenuo i primetio me, pa se pomerio u stranu

nekako sam se provukao po kamenju bez previše otklizavanja i svojski napao taj podugačak izlokani prašnjavi uspon

bogme beše povuci potegni i opako sam isplazio jezik no nisam ništa popustio sve do kraja i oborio i taj segment za nekih 2 km/h

praktično je trening mogao da se opiše kao nekakav vo2max zahvat, jer sam imao dole 5-6 a gore oko 8 minuta jurnjave

tek kada sam gledao rezultate skontao sam da i onaj strmi uspon između ova dva segmenta takođe stoji kao Segment, a po onome kako je nazvan je više nego očigledno da sam ga lično napravio pa na to zaboravio

da li bi to mogao da bude sutrašnji poduhvat, ili ću biti umoran?

puta dva

dva odmora su bolja od jednog

posebno ako se radi o godišnjem

no ništa od godišnjeg

pa barem dvosatni

ili polsatni

niti mi se trčalo niti mi se išta koprcalo pa sam se provozao malo ujutru malo popodne, u nadi da ću se odmoriti za neke nove poduhvate

gledao sam i neke segmente na stravi i planirao napadaj na iste

jedan mi je privukao pažnju jer je tuda pregazio lokalni junak i drži trenutni rekord, no deluje mi da se na ravnom delu može napraviti dosta bolji prosek koji ne bi trebao naročito da splasne na poslednjem kilometru makadamskog uspona

bumo vidli

to naravno mora mtb-om

jedina dilema je da li veći točkovi 29'' ali sa izlizanim gumama jer nisam stigao da stavim nove, tojest oklevam dok god ove stare još mogu da izguraju, ili manji točkovi 26'' ali sa novim kramponkama, koje su hendikep na asfaltnom uvodu jer puno usporavaju

E PA DIVNO, OVDE NEGDE MI JE NESTAO INTERNET I MORAM DRUGI DEO BLOGA OPET DA KUCAM JER JE DRAFT SAČUVAN SAMO DO POLA

tojest, bolje je da idem segment po segment, mogu nastaviti i sutra

luzerska

tako sam nazvao ацтивити na stravi jer sam sve pokarabasio, ako se iko još uvek seća te reči

naime

naime 

naime

radnim danom samo gledam da se provozam što više i što dalje, i to krene već pre zore, pre nego što nebo uopšte pomisli da počne da se prosvetljuje na istoku

a vikendom gledam da što više stvari uradim PRE vožnje, i onda mi splasne motivacija

u 5 ujutru bih išao 200 kilometara ali se pomirim s tim da mogu da stignem samo 110 kao recimo u četvrtak, ako se dobro sećam

u 6 već smanjim ambicije na 80 ali ispadne obično 60, pa se i tim zadovoljim

u 7 znam da nemam šanse ni za šta BIG, pa odem sat vremena da izblejim preko nekog brdašceta i opet budem zadovoljan što sam nakon toga recimo stigao da usisam podrum ili operem i podmažem biciklu ili već nešto slično nebitno

a vikendom, ne razmišljam o tim ranim satima, nego kao ako krenem u 8 onda mogu i 200km, ako krenem u 9 onda imam u šteku neki krug od 115 sa puno brda, ako odem u 10 tada je već toplo pa može i običan krug od 80-ak a ako krenem kasnije onda više nemam pojma ni gde bih ni kako ni zašto

tako da mi svaka nedelja (sunday) praktično propadne, jer svaki drugi dan iskoristim između 70 i 130%, a samo nedelju tradicionalno ni 50%

tja

i nećete verovati šta se dogodilooooo!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

došao mi je mejl kako će jedan od gmail naloga biti deaktiviran a to je baš ovaj na kojem se prijavljujem na Stravu i sad sam kemijao i odjavljivao se i prijavljivao se i sad sam u jednom vindouzu kompjutera sobnog na jednom mejlu a u drugom prozoru na drugom mejlu koji piše blog i sad sam evo i zvanično postao podvojena ličnost.

a da se vratim na naslov.

dakle nekoliko dana mahnito vozio od rane zore, najviše kilometara pređem kada mi se žuri da pređem što više kilometara, to donekle i logično zvuči, ne?

i jutros nekih stotinu poslića ovamo onamo pa rekoh ajde da častimo pse šetnju pored reke i posle toga skontam da imam još sat fore pred posao i rekoh odoh biciklicom do novog gradskog parka da vidim kako izgleda teren nakon spektakularnog koncerta zdravka čolića na koji je došlo pola balkana i na celu noć zakrčilo čitav grad i okolicu.

no taj obilazak je prekratko trajao i prođem pored drugog parka pa pored stadiona pa odem na pomoćni da vidim da li neko trenira i buuuuummmmmmm!

(vidi naslov)
parkiram bičikleticu na rub stadiona, skinem majicu, i pomislim da je pravi trenutak da se vratim trčanju.

onako toples(s).

i spičim u starim mizuno patikama i čarapama iz lidla (parkside 3-pack) 15 dijagonala sa šetuckanjem između, i ispadne mi prosek ako se ne varam 3'33''/km a i to snimljeno telefonom tojest strava app-om jer sam jedino to imao pri ruci, nije mi ni u divljilu (ludilu) padalo na pamet da bih trčao u bermudama bez onih unutrašnjih gaća gde ti sve leti na sve strane, kako reći...

dakle kilometar i pol upisano, nije loše za avgust, ho ho ho hej ho što bi otpevali patuljci

jedanaesti osmog

mrzijo iz dna duše

jer je Osmi bio prvi u kategoriji, a Jedanaesti četvrti, naime tako se potrefilo da su četvorica M40 ušli jedan za drugim i tako je Jedanaesti izvisio za podij(um)

mislio sam da sve znam ali evo opet nisam
ne nisam mislio nego nisam znao

možda je i do doručka

NAIME

pretpostavljao sam da ću nakon jučerašnjeg tempa da budem relativno KLJOK, pa sam za jutros programirao samo izlet turu tu po okolnim bregama

međutim skroz su mi super bile noge i umesto planiranih 40-ak prešao sam 50-ak kilometara i vratio se u odličnom raspoloženju

vozio sam onaj stariji od dva nova MTB-a, i od starta video opalac ide mi

šta li će biti sutra samo nebo zna

opet je najavljeno pristojno vreme, pristojna jutarnja temp.

no opet radimo iako je subota i opet od 9:30 a dan se pomerio i više ne možeš ni u snu (hah koja igra reči za pet ujutru) očekivati da će da se išta vidi 

a naročito prst pred nosom 

a posebno naročito asfalt pred nosom 

a najposebnije naročito rupa u asfaltu

jer ako ti je prst pred nosom onda od njega ne vidiš rupe jelte

biće šta će biti

skroz dobra pekara

ima lanac pekarâ koji se tako zove pa nakon skroz dobrog treninga mogu da pozajmim i taj naslov

naime imao sam svakakve planove, opet sve utrpano u onih dvatri sata pre posla

hoću ustati neću ustati, traumiran jučerašnjim ukuvavanjem i promašajem odevanja to-tal-nim

i rekoh ma ko ga šiša idem ipak u kratkom, nije 13 nego 16 stupnjeva, biće to super

jeste da umesto mtb-om idem trkačkom a na njoj više duva jer ideš brže, ali nevermind

i kako sam izašao iz grada upadnem u neku magličastu maglinu, temperatura sa 15 siđe na 14 koma nešto i tu ostane celih prvih 55 kilometara!

imao sam plan od 60+ 60 out and back no skrenuo sam na drugi put gde mi je okret bliže jer sam tempirao tačno vreme povratka

da stignem da pojedem pola dinje pred posao

kad sam okrenuo počelo je da otopljava mada do kuće nije prešlo 18, no s vetrom u leđa je to bilo više nego dovoljno

izostanak panike i jurnjave jer prosek deluje spor se isplatio, koliko god da sam išao sporo taj prvi deo prema Bosni, duplo više mi je delovalo da lako i brzo idem u povratku

naime okret je preko brda sišao na sličnu nadmorsku tako da je vetar bio jedini faktor koji može da presudi da li će biti brže na tamo ili na ovamo

sve u svemu odličnih 110km sa prosekom od 31.5 od-kuće-do-kuće što znači sa svim semaforima, usporavanjima, zastajanjima i skretanjima kroz usputne varošice 

nisam očekivao da ću nakon malo dužeg perioda isključivo na MTB-jima ovako dobro odvesti na cestovnjaku, a posebno ne prvog dana u mikrociklusu nego nakon naporne trail vožnje

tresla se gora usro se miš

možda baš tako ne ide izreka ali ide nekako slično

evo kako sam pak danas uspeo da nadrljam

pisalo je +13 i ja uzmem onu podmajicu i dugi dres

naravno posle kilometar sam već zavrnuo rukave do lakta

jer je bilo sunčano, još jednom NARAVNO da će jedini dan bez izmaglice biti onaj kad obučen dugačko i još ktomu crni dres

prva polovina je išla poznatim putevima u smislu da sam znao da tu ne bi trebalo da bude previše baruština i blata, pa nije ni bilo, tek ponegde

bez neke juniorske manije da moram da projurim kroz svaku baru, uredno sam usporavao i prolazio polako

drugi deo traila je bio sušta suprotnost, ali morao sam da zatvorim krug

bara do bare, od kraja do kraja, pa sam na dva mesta preneo biciklu hodajući uz uzanu ivicu i ramenom gurajući trnje koje mi se zabijalo u čelo i butine, gume su ipak deblje da bi ih kupina ogrebala

na kraju sam skontao da ne mogu da stignem i trećim delom planiranog traila jer nisam znao u kakvom je stanju puteljak a +10 i +20 minuta su mi bili mnogo velika i rizična razlika pred knap uletanje na posao

tako da sam se sjurio nekakvim asfaltićem na magistralu i zadnjih 10km odvrteo pod rotacijom

bez obzira na sve ipak je ispalo dobro, dobar prosek, dobro sam se skuvao i preznojio, dobrano se iznervirao što zbog blata što zbog dugog dresa koji mi je pola vožnje landarao raskopčan, pola što sam opet mogao da krenem 15-ak minuta ranije i sve bih stigao bez žurbe i nervoze

tja

50km bruto

13-12-15-15-15

to nije dobitna kombinacija loto brojeva nego najavljene najniže jutarnje temperature od danas do subote :-(

mašala

ode leto

i kad god se smejemo matorcima koji kukaju kako nam je "od svetog ilije (02.08.) sunce sve milije" uvek treba da se setimo da avgust ume da prijatno iznenadi i da je negde u dubrovniku možda svejedno da li je jul ili septembar ali da u ovim potplaninskim kontinentalnim krajevima to skraćenje dana za sat-dva itekako ume da se oseti, posebno ujutru

eto čak i u onu subotu kada sam krenuo na trening u nekoliko minuta pre 05 ujutru, bilo mi je pola vožnje taman a pola vožnje friško.

dva dana posle toga sam odustao od jutarnjeg izlaska biciklom na +15 jer mi se prosto usred leta nije nosilo dugačko (odelce)

sva sreća pa sam se setio mogućnosti da se sa psima prošeta pored reke tako da je tih sunčanih +15 polako stiglo do +20 i postalo prijatno i toplo

dugačak nedeljni izlet kroz kišu i reku me je uplašio jer sam pred najveći pljusak rešio da malo potrčim no kako me je nebeska poplava dostigla posle samo 500m ne znam koliko kilometara da upišem u dnevnik treninga.

moram danas pretrčati još 0.5 pa upisati prvi kilometar u avgustu

mogao sam i juče ali se nisam setio

zatezale me zadnje lože tojest one dve tetive iza kolena koje to pripajaju na kost

dobih upalu od 500m nizbrdo, baš sam počeo da se smejem i to ne od muke nego onako od iskrene zabavljenosti

idem u wobby house da kupim novi nož za staklo, imam neku zabavu u planu jer je puklo original staklo u mikrotalasnoj a našao sam u podrumu dva komada debelog od nekih 5mm pa to treba skratiti i obrusiti

zaprašuju nas iz vazduha

"zaprašuju nas iz vazduha"

nikad ne bih pomislio da ću da izgovorim famoznu ravnozemljašku rečenicu s početka korone, no ipak se desilo.

A EVO I ZAŠTO.

naime probudio sam se i uzeo telefon da pogledam prognozu, pa posle toga otvorio vesti i prvo pritisnuo "Hronika".

i upalila mi se neka crvena lampica u glavi.

čekaj, da li mene zaista najviše od svega zanima ko je koga napao nožem ili bacio u bunar, koliko je migranata stradalo u prevrnutom kombiju, u Africi opet državni udar, umorni turčin izazv'o sudar...

spustim telefon pored sebe, tojest pored mačke koja je došla da i ona zaviri u najnovije vesti, i nastavim da gledam u plafon.

da li je moguće da mi je neko preprogramirao mozak, "navukao" me na nasilje i krv, pa nesvesno počinjem da povećavam dozu kao svaki drugi ovisnik?

ne nasedajte na vesti da smak sveta tek dolazi, on se očigledno već odavno dogodio ali onako nečujno, izvukao se iz svoje jazbine kao puvež iz gaća i progutao nas poput jutarnje magle.

nadam se da postoji put povratka, iz sve ove krvi kojom nas prskaju sa svih strana, prema onom raspoloženju u kojem sam pisao priče o dvoje koji su došli u hitnu držeći se za ruke jer su se zalepili super lepkom misleći da će večno tako ostati.

nadmudriti kišu

da, dragi moji, i to je moguće.

naime po kišnoj prognozi smo krenuli na hajk uz reku, pa se setili da možemo i kroz reku jer je vodostaj odjednom naglo opao.

tako smo desetak puta pregazili sleva na desno i vice versa, krivudajući kroz klisuru sve do najdalje tačke.

povremeno je padala kiša ali hej, koga briga, pa mi smo ionako u vodi do kolena.

pred kraj sam dodao jedan polukrug misleći da ću malo potrčati no imao sam i ranac i telefon u džepu i kabanicu koju sam pokušao da obučem da bih to sve zaštitio no nekako sam uspeo da je pocepam.

kakav je to kvalitet, pitao sam se, a platio sam je nepun evro u lidlu!

nekako sam vezao čvorove sa te pocepane strane da me pljusak ne bi skroz ispolivao i na kraju uspeo da se sklonim pod tzv pečurku sa klupama.

kad je kiša stala spustio sam se nazad do mesta gde smo ostavili bicikle, Lolina je naravno već sat vremena bila kod kuće na suvom.

sve to ide u rok službe, reče stara kineska izreka.

luda akcija

najava grmljavine i nevremena za popodne

a na posao od 9:30 do 15:30

fakin radna subota 

dakle bio sam budan od 3

pogledam kroz prozor, zvezdano nebo

ustanem u 4

doručak spremanje oblačenje

na trening u 4:55

prvo iznenađenje, ne rade ulična svetla!!!

piše da sunce izlazi u 5:30, dakle već pet minuta je trebalo nešto da se vidi

ne vidi se ništa

neka izmaglica

kontam da se u zadnjih sat vremena naoblačilo

nekako se probijam mračnim ulicama pazeći da neko ne naiđe jer nemam svetla

računao sam da u ovom gradu postoji struja brate mili

na vrhu brdašca na 3km od kuće izlazim 100m nadmorske iznad i magla je sve veća

došlo mi da se vratim kući

zatim kolone kamiona

svi negde idu da bi već u 7 čim se otvore kamenolomi bili prvi na redu

nekako se razdanjuje, bogu hvala

magla i dalje onako retka ali ceo dan je šućmurast, magle mi se naočari

u prognozi piše sunčano sve do podne

mućak

i tako 20km dok se nisam spustio sa druge strane manjeg brda, tu odjednom dolazi sunce i plavo nebo

uspon od 14km, pa gore po planini na 1050m nadmorske nekoliko kilometara, pa juriš nizbrdo sa druge strane da zatvorim krug

nakon desetak km opet upadam u maglu ali onako retku, prosto više nije sunčano

tako da sam uhvatio nepuna dva sata sunca, od ukupno 4

daj šta daš

stigao kući u 9, tuš na mađarski način poznat i kao sprint tuš, pa na posao

huh

kratki juriš, juriščić

imam drugaricu koja se preziva jurišić ali ne znam nikog ko se preziva juriščić

biće i toga, imena su sve raznovrsnija i egzotičnija

poput onog cige Jamezdin, od james dean valjda

jutros sam se malo uspavao i rekoh da li uopšte da idem igde, no guzica je želela puta pa sam popustio tojest glava je popustila

rekoh ne treba krenuti nigde neodređeno jer ću da se gnjavim i davim, nego treba napraviti plan unapred

IDEM NA ONAJ KRUG, sinulo mi je

nekada sam tih 31km i trčao, ha

obzirom da sam juče odmarao noge su mi bile super, od prvog metra sam zategao lanac i tih sat i nešto mi je baš brzo proletelo

svuda mi je "išlo", mogao sam da vozim koji god prenos poželim, doduše na ovu stranu nema ništa strmije od možda 7-8% a i to su sve kratki uspončići, ili mi se tako samo učinilo jer sam bio odmoran i raspoložen

eeee, lepi moji

nikom ne bi bilo lepše nego nam, samo da je vaki svaki dan

dan odmora

najčudniji dan odmora

naime dan bez posla tojest ostavili smo ovaj dan zbog nekih obaveza u gradu vezano za nasledstvo sudove banke groblje i trista čuda

pa rekoh kad je to sve gotovo ajd da odem u planinu

i dogodi se šta?
ne, ne Đibo, ne dogodi se čudo, dosadan si postao, dogodi se VRELINA

obratiti pažnju na asfalt ispod, ovo je u senci dok prolazim kroz šumarak

kad kreneš u podne šta drugo očekivati

otišao sam ka planini misleći da ću napraviti ceo krug no negde oko 700 nadmorske sam shvatio da sam se pola uspona popeo kroz hlad, a da je cela druga polovina okrenuta suncu

i tu sam napravio zaokret, i nekim sličnim putevima se vratio nazad

opet je ispalo 73km, ali sam zbog umora išao toliko sporo da sve mislim da ću sutra više osećati posledice odmora nego posledice treninga

bumo vidli

kratak pismeni sastav

danas nije bio lep i sunčan dan

pa zato ne mogu da započnem sa tradicionalnim "bio je lep i sunčan dan"

(mada se lep i sunčan podosta preklapa, ali ajd...)

padala je kiša

pa sam malo raspremao po kući

velika kuća veliki posao

penziju ću provesti u kamperu

toliko ću uvek moći da počistim

jedna metla i jedna krpa, puna kapa

posle posla kratka vožnja po gradu

polukružna

zašto se kaže polukružno okretanje, ako se nakon toga vratiš na početnu tačku?

i zatvoriš krug jelte

hm

aaa setio sam se

jer pođeš ka zapadu i sa zapada se vratiš ka istoku, dakle ne vratiš se u istu tačku nego na suprotnu stranu iste tačke

i tu moraš da se okreneš na ulazu u kuću za 180° da bi se vratio u polazni položaj

dakle ipak je polukružno, suncemu

jutarnje razmrdavanje

za sutra je najavljena kiša a kakva bi i mogla biti prognoza za Svetog Iliju Gromovnika, pa rekoh daj da baš ne propadne i ovaj dan danas

imao sam svakakve planove koji su se graničili sa fantastičnim pričama i buncanjima, no na kraju se sve svelo na sat i po jutarnje vožnjice po okolnim bregama

po prvi put mi je (evo prvog avgusta) bilo pomalo prohladno kada sam krenuo na jutarnju vožnju, no bolje je bilo malo sačekati da otopli, koliko već na prvoj uzbrdičici na periferiji, umesto da sam obukao rupičastu podmajicu jer bi mi onda ostatak vožnje bilo potoplo

kao i svaki pravi rekreativac morao sam da opalim fotku kod manje akumulacije, ove odmah tu na 6-7km od grada, a birajući gde je dovoljno visok ivičnjak da bih mogao tu da naslonim pedalu za slikanje, nisam ni skontao ovu grandioznu senku od bandere

koga briga

moram jednom bez ikakvih torbica i rezervnih delova tačno najtačnije izmeriti i ovaj bajk i onaj stari jer mi se učinilo da su jako slični po težini iako bi karbonski ram sa 26'' točkovima po svakoj logici morao da bude lakši od alu rama sa 29" točkovima jer to podrazumeva i veću viljušku, veće gume, sve veće brate

ovaj karbonac (u stravi pod "oprema" nazvan uglješa) čak nema ni prednji menjač nego samo jedan zupčanik, tako da bih jedino opravdanje za sličnu težinu mogao da pronađem u kvalitetu delova, no rekoh ajd, izmeriću ih jednom ponovo jer me baš kopka