Spuštam se niz dosta strmu ulicu i prilazim krivini u koju se uključije sporedna uličica.
Dok biram nabolju putanju (zeleno), ispred mene izleće auto valjda misleći da ima dovoljno vremena ili ga prosto za mene nije briga, i odlazi tik pored mene uzbrdo.
Bio mu je otvoren prozor pa se nadam da me je odlično čuo i svojoj mami preneo čestitku.
Da bih ga izbegao, moram da promenim putanju (crveno) a od/zbog njega upravo ne uspevam da na vreme primetim radove na putu sasvim desno (bez unapred znaka upozorenja) gde me putanja izbacuje.
Kočim i pokušavam da se što pre izvučem od uletanja u iskockanu rupetinu koja je pritom ograđena pobodenim armaturama metar visine po kojima su vezane crvene trake.
Naravno, to bi bilo dovoljno da i ćorav primeti pri najvećoj brzini ali ko je očekivao padobranca-ubicu zdesna.
Sledeće čega se sećam je da se ošamućen podižem sa asfalta 10m dalje, nameštam lanac koji je spao dok iz desne ključne osećam neko krckanje, kao da je neki šraf popustio pa se pojavio luft.
No za razliku od prethodna dva preloma kada nisam mogao ni da se popnem na biciklu a kamoli da vozim, februar 2017. (desna, uzletelo mi kuče na spustu i pravo pod točak) i septembar 2017. (leva, pod nerazjašnjenim okolnostima, izgleda da me neko očešao retrovizorom i pobegao), ovaj put mi je ruka upotrebljiva tek koliko da dokotrljam zadnja 2km do kuće.
Dalje sve po već uhodanom redosledu, do jutra će već biti plavo, otok se neće smanjiti, naprotiv, ortoza steže kao da je ljuta na mene, cura ode u apoteku po potrebne suplemente, ide noć bez spavanja sa pokušajem da se namestim udobno što je naravno nemoguće, i tak.
Sledi barem par nedelja mirovanja pa prvi pokušaji šetnjice onako razapet sa utegama na plećkama, sećam se da sam ranije umeo tako da podesim ranac da mogu lepo da zabacim i uglavim laktove i da se ništa blizu ključne ne pomera.
Što se tiče opreme, dve rupe na dresu i čuknut Garmin u ćošku, što znači da je i mtb napravio salto i pao naglavačke tj na guvernalu, okrnjeni su tzv rogovi što je puno bolje nego da je nastradao menjač!
Taman se Dida oporavio a ja nagrabusio,
dok Jednom ne smrkne Drugom ne svane :-)
Nema komentara:
Objavi komentar