a da se vratim na naslov.
dakle nekoliko dana mahnito vozio od rane zore, najviše kilometara pređem kada mi se žuri da pređem što više kilometara, to donekle i logično zvuči, ne?
i jutros nekih stotinu poslića ovamo onamo pa rekoh ajde da častimo pse šetnju pored reke i posle toga skontam da imam još sat fore pred posao i rekoh odoh biciklicom do novog gradskog parka da vidim kako izgleda teren nakon spektakularnog koncerta zdravka čolića na koji je došlo pola balkana i na celu noć zakrčilo čitav grad i okolicu.
no taj obilazak je prekratko trajao i prođem pored drugog parka pa pored stadiona pa odem na pomoćni da vidim da li neko trenira i buuuuummmmmmm!
(vidi naslov)
parkiram bičikleticu na rub stadiona, skinem majicu, i pomislim da je pravi trenutak da se vratim trčanju.
parkiram bičikleticu na rub stadiona, skinem majicu, i pomislim da je pravi trenutak da se vratim trčanju.
onako toples(s).
i spičim u starim mizuno patikama i čarapama iz lidla (parkside 3-pack) 15 dijagonala sa šetuckanjem između, i ispadne mi prosek ako se ne varam 3'33''/km a i to snimljeno telefonom tojest strava app-om jer sam jedino to imao pri ruci, nije mi ni u divljilu (ludilu) padalo na pamet da bih trčao u bermudama bez onih unutrašnjih gaća gde ti sve leti na sve strane, kako reći...
dakle kilometar i pol upisano, nije loše za avgust, ho ho ho hej ho što bi otpevali patuljci
Nema komentara:
Objavi komentar