naime
naime
naime
radnim danom samo gledam da se provozam što više i što dalje, i to krene već pre zore, pre nego što nebo uopšte pomisli da počne da se prosvetljuje na istoku
a vikendom gledam da što više stvari uradim PRE vožnje, i onda mi splasne motivacija
u 5 ujutru bih išao 200 kilometara ali se pomirim s tim da mogu da stignem samo 110 kao recimo u četvrtak, ako se dobro sećam
u 6 već smanjim ambicije na 80 ali ispadne obično 60, pa se i tim zadovoljim
u 7 znam da nemam šanse ni za šta BIG, pa odem sat vremena da izblejim preko nekog brdašceta i opet budem zadovoljan što sam nakon toga recimo stigao da usisam podrum ili operem i podmažem biciklu ili već nešto slično nebitno
a vikendom, ne razmišljam o tim ranim satima, nego kao ako krenem u 8 onda mogu i 200km, ako krenem u 9 onda imam u šteku neki krug od 115 sa puno brda, ako odem u 10 tada je već toplo pa može i običan krug od 80-ak a ako krenem kasnije onda više nemam pojma ni gde bih ni kako ni zašto
tako da mi svaka nedelja (sunday) praktično propadne, jer svaki drugi dan iskoristim između 70 i 130%, a samo nedelju tradicionalno ni 50%
tja
Nema komentara:
Objavi komentar