nakon prvog poluvremena na poslu (koji se pretvorio u sedenje u nakrivljenoj pozi i javljanje na telefon, baš mi i nije neki posao) utegao sam rame (tojest oba ramena jer jedno vuče drugo pa tako kolateralno i ono zdravo pati odnosno sapaćuje sa ovim ranjenim) (ovde će do kraja biti previše zagrada) (mislim baš previše) i krenuo da prošetam uz reku
prvo malo železničkom prugom pa do reke pa jednom stranom planinarskom stazom uz dosta opreza a drugom stranom asfaltićem
i tako, izađe bogme dobrih sedam km
tačnije izađe skoro 10 jer sam ujutru išao na probnu šetnju do lidla i nazad
do tamo smo zajedno gurali biciklu a kada smo nakupovali šta je trebalo Lola je vratila bajs nazad sa sve pretrpanom korpom i bisagama a ja sam došetao kući
modrice su sve veće, izbija neko plavetnilo neslućenih nijansi, ali je otok na vratu-ramenu malo spao
opseg pokreta se neznatno povećao bez bolova, na primer još uvek mi je teško da držim sapun sa obe ruke, nekako levom dosegnem do desne koja je na boku u revolveraškoj pozi i onda tako nakrivo trljam uz grimasu neprijatnosti
Nema komentara:
Objavi komentar