možda nisam odmah od jutra osetio umor?
no evo kako je do svega došlo.
iskopao sam iz jedne sobe koja nam je u kući višak, par točkova.
onih kao bajagi aero, ili poluaero barem.
juče sam ih detaljnije opisao, no na tome je sve ostalo, završili su u stepeništu odmah do ulaznih vrata.
i jutros rekoh sad il nikad, moram da ih metnem na biciklu.
da vidim da li su zaista "brži" barem po ravnom.
kako se to meri, niko ne zna.
ovako kako sam ja merio, sigurno ne.
uz prvi uspon još i nekako, spust maltene 70 na sat opaaa rekoh ovo je odlično.
čak sam mislio da ću napraviti 30 prosek bez obzira na 900m uspona u samo 60-ak km.
no drugo brdo mi je već teže palo, i početni elan je nastavio da se kruni.
na okretu sam imao još i pristojan prolazak no ispostavilo se da vetar struji lagano od kuće ka okretu te će mi povratak biti znatno teži.
i na kraju sam završio sa prosekom 28, dok je prošli put bio 28.8.
bitna razlika, onda sam bio odmoran i napunjen snagom, a danas sam bio umoran.
bole noge, same usporavaju umesto da ubrzavaju.
da stvar bude zanimljivija, poredeći segmente, jedan mi je čak par sekundi brži, ostali su "tu negde", i samo jedan je nešto malo sporiji, onaj najduži uspon u povratku, što zbog umora što zbog vetra.
tako da, i nije ovo bilo loše.
a pošto sam već previše napisao, katastrofu iz naslova ću opisati sutra.
Nema komentara:
Objavi komentar