mislio sam ali nisam

htedoh da se pre svega provozam jer mi nekako gode ti jutarnji treningići izletići no pao je dogovor da je ipak bolje počastiti pse šetnjom pored reke pa je tako ostalo da ću se pričuvati za nedelju

posle posla (mrzim subotu više nego išta ali celog života smo se provlačili pa je red da život nadoknadi svoje) sam otišao u malo istraživanje nizvodnog toka i uspeo da pronađem jedan od polumogućih prelazaka 

kažem polu- jer je jedno prelaz za kamion pun šodera, a skroz drugo prelazak peške odnosno gurajući biciklu kroz vodu promenljive dubine po klizavom dnu/kamenju koje na obali preraste u žitko blato do članaka.

eto, oduvek me kopkalo pa neka sam opet probao, i po treći put na različitom mestu i uspeo.