zaprašuju nas iz vazduha

"zaprašuju nas iz vazduha"

nikad ne bih pomislio da ću da izgovorim famoznu ravnozemljašku rečenicu s početka korone, no ipak se desilo.

A EVO I ZAŠTO.

naime probudio sam se i uzeo telefon da pogledam prognozu, pa posle toga otvorio vesti i prvo pritisnuo "Hronika".

i upalila mi se neka crvena lampica u glavi.

čekaj, da li mene zaista najviše od svega zanima ko je koga napao nožem ili bacio u bunar, koliko je migranata stradalo u prevrnutom kombiju, u Africi opet državni udar, umorni turčin izazv'o sudar...

spustim telefon pored sebe, tojest pored mačke koja je došla da i ona zaviri u najnovije vesti, i nastavim da gledam u plafon.

da li je moguće da mi je neko preprogramirao mozak, "navukao" me na nasilje i krv, pa nesvesno počinjem da povećavam dozu kao svaki drugi ovisnik?

ne nasedajte na vesti da smak sveta tek dolazi, on se očigledno već odavno dogodio ali onako nečujno, izvukao se iz svoje jazbine kao puvež iz gaća i progutao nas poput jutarnje magle.

nadam se da postoji put povratka, iz sve ove krvi kojom nas prskaju sa svih strana, prema onom raspoloženju u kojem sam pisao priče o dvoje koji su došli u hitnu držeći se za ruke jer su se zalepili super lepkom misleći da će večno tako ostati.