no dan de može biti i dan du, tojest da je ono dan D kao za DUžinu
naravno da mi je mozak projektovao da je dužina nešto monstruozno dugačko no zaboravio sam da sam nekada dosta i trčao pa kad pređeš 30 kilometara po kamenju to svakako ne traje osam sati
kao danas
dobro ne baš osam ali
naime kada železnikom prugom prođeš kroz ove prve tunele od kojih su poslednja tri svi u krivini i preko 200m pa ne vidiš belu mačku, dođeš do tišine
reka Gradac ponovo izađe na površinu negde pored zadnjeg od tih tunela, a dotle ponire pa osim kada je baš nabujala to je neki marsovski pejzaš od presušenog korita sa kamenjem i ponekim zaostalim virom/jezercetom/baruštinom, praznim pećinama, gomilama šodera i peska...
i tuda je baš fora i lepo proći, s tim da to kad krene da krivuda, to su kilometri i kilometri, sati i sati, i deluje ti da nikada nećeš negde stići
ali je fora
e to sam kao nešto fantazirao no nakon što bih igde tamo stigao, morao bih preko 15km preko brda magistralom nazad u grad, ali peške
da mogu trčat to je sat i po laganice, a ovako bi bilo skroz do mraka
i tako sam kad sam stigao do te tišine i bez-reke, otišao gore u selo šumskim putem koji je ujedno poslednje i jedino odvajanje, pa ako prođeš tu tačku ne gine ti sledeća dva sata bauljanja kroz pustinju i totalnu divljinu
skraćena dužina, ni prva ni poslednja, tja
nisam prekidao fajl nego sam nakon jutarnje šetnje s psima stisnuo "resume later" pa sam tako nastavio podnevnu avanturu na tih prvih 4km i izašlo mi je total na 29km, nepunih 6 sati
a bilo je i uspona, nije da nije
sve onako utegnut sa zapetim ramenima, ma milina božija na +35°
Nema komentara:
Objavi komentar