utorak, 4. prosinca 2012.

dakle bajk

kad sam nekad davno prevodio preko one google translator skalamerije neke svoje blogove, oduvek mi je kad napišem da sam išao na trening mtn bajkom izlazilo u prevodu MTN FAIRY TALE.
tako je danas opet kucnuo čas, tj dan, za biciklu, jer je posle kiše i snega opet sunčan dan. nažalost razvedravanje je donelo dodatno zahlađenje tako da smo jutros imali prvi pravi MINUS, a bicikla i minus baš nikad nisu bili prijatelji. da citiram Antišu Zjeca, "meni je i leti hladno!".
no najavili su danas špic oko 5-6° pa bi trebalo da preživim, naročito ako bude sunca, to će delovati puno toplije nego pre tri dana kroz oblake i maglu. problem je što su brda na severu, pa tako prvo idem uzbrdo sa vetrom u leđa, toplooo i milina, ali je zato spust katastrofa. tojest spustovi, jer ih ima nekolicina...
jutros sam pak nešto radio na terasi i to iz par deonica, pa uđem u kuću da se ugrejem, pa opet izađem na par minuta, i tako u krug. ukoče mi se prsti na 0° posle samo desetak minuta, a taj posao nisam mogao u rukavicama. i tu se setim filma od pre dva dana, koji sam gledao tek "od pola", mada je bio zanimljiv. 

film se zove North Face,
http://en.wikipedia.org/wiki/North_Face_%28film%29
i radi se o usponu na Eiger severnom liticom 
http://en.wikipedia.org/wiki/Eiger

e sad, nemam pojma koliko film odražava ono što se stvarno događalo daleke 1936-te, no ono deluje jezivo penjati se vertikalno sa klinovima i užadima uz liticu od 3 kilometra!!! no film kao film, mora malo da preteruje, pa je na kraju bila scena kako čovek kome su prsti već pocrneli od smrzavanja istim tim prstima odvezuje užad, pravi čvorove, i tako, kao "ulaže dodatne napore". 
a ja jutros ne mogu da uhvatim klešta prstima koji su fala bogu ružičasti i tek se onako ukočili, i tu više nema pitanja volje, možeš da imaš volju jaču od života ali kad jednom više u mišićima nema krvi, kad nervni impulsi ne postoje, teško da možeš išta drugo da uradiš osim da tupo gledaš u te sirote mrtve prste koji od svega mogu još samo amputaciju da vide.
i oduvek sam zazirao od tog alpinizma, baš zbog tog smrzavanja. kako malo zahladni meni se "oduzmu" i šake i stopala, zato i sada molećivo gledam u termometar i "navijam" - rasti, rasti, i evo deluje, već je 2.5°. ako je u smogu +2, iznad grada je već +3, dok se popnem na prvo brdo trebaće mi 50-ak minuta i dotle će valjda doći do +4, +5, i uz malo sunca trebalo bi da ne bude puno lošije nego prošli put na +6 ali kroz maglu.
dosta mi je bilo smrzavanja i na bicikli pre 3 dana, i preksinoć dok sam gledao taj film, i jutros dok sam radio na kući. u ranac rezervne rukavice, još jedna kapa (spust kroz šumu može da bude i zaleđen, a kad puno kočiš onda to potrajeeee, a "grejanje" ti ne radi jer ne okrećeš pedale), a prvo moram da u sprinterice podmetnem nešto ispod uložaka, još neku izolaciju...

Nema komentara:

Objavi komentar