nedjelja, 30. prosinca 2012.

D.J. (nije "Dobro Jutro!")

Hmm, da, naravno.
Ljudi se "vole igrati", ali dok se igra sastoji od uzimanja tj dobijanja nečega.
E ali kad je igra i u davanju, odjednom im postane manje zabavna...


Ako držiš dve šake iza leđa i nekome kažeš - u jednoj imam čokoladu, a u drugoj bombone, hajde biraj! - od 100 slučajnih prolaznika 99 će se poigrati te dobitne kombinacije, a samo će jedan namćor reći "ja sam na dijeti" tek eto da ti pokvari raspoloženje. Ima i takvih, njima je bitnije da ti budeš posran nego da oni budu srećni, ili to treba preformulisati tako da oni mogu da budu zadovoljni samo ako si ti posraniji od njih samih. 

MEĐUTIM, ako sutradan držiš dve šake iza leđa i obratiš se prolaznicima - u jednoj šaci imam čokoladu, a u drugoj ništa, biraj, ako izvučeš onu praznu onda ti meni dođeš DVE čokolade! - verujem da bi te svih 100 ljudi samo pogledalo kao ludaka i produžilo dalje.
"Hej, ali juče ste SVI hteli da se igramo, šta je danas???"

Tako da se sve nešto plašim da ta ideja o Big Brother (& The Holding Company) BLOG-u ima veće šanse da doživi fijasko, nego da postane nešto opšte-prihvaćeno kao način zabave.
Vidi ovo - ko god želi da se igra, odmah se izlaže, a FB je dosta u sakrivanju.
Kao u onim amsterdamskim lokalima gde se žene (ako su sve to uopšte žene) svlače, a "publika" (kakav fin naziv za gomilu kompleksaša) viri kroz proreze u obliku ključaonice.
E zamisli sad da neko u ciju Igre mora da vikne kroz ključaonicu "LAAAJJKKKK!" i nakon toga da izgovori svoje ime, rizikujući da u kabini pored njega čuči prvi komšija! :-)
Slično tome, a u skladu sa proverenom izrekom "prilika čini lopova", svako ko je imao priliku da nešto godinama dobija besplatno, gotovo sigurno neće za to od sutra ništa više ponuditi, iz straha da će (kao puž iz kućice) morati da promoli glavu izvan svoje anonimnosti.

"Nije mi nikad bilo jasno zašto se ljudi plaše za guzicu, 
ako treba da pokažu samo glavu."
Eto spontano dobismo još jedan Biser Mudrosti Modernog Doba :-)

Ne znam stoga da li mi se isplati trud oko tolikog projekta, samo da bih dokazao nešto u šta sam siguran. Poneko bi povremeno izašao iz oklopa, nešto rekao, nešto stisnuo, odgovorio na neku anketu (pod uslovom da nije nikakvo škakljivo pitanje, i da to neće da izleti kao notifikacija na njegovom profilu!), a ovih nekoliko koji nemaju tu ljušturu taštine, jedino bi oni nastavili da se "igraju" no s njima se "igram" već godinama tako da za nas tu ne bi bilo ničeg novog. Jednostavno mislim da je za prosečnog Fejsbukovca ulog preveliki a dobitak mali, jer je prosečnom čoveku najbitnije da se previše ne izlaže procenama drugih. Ako ispadneš iz igre izgubio si, ako ostaneš počinju da ti se rugaju jer se previše trudiš, nemaš druga posla, luzeri će uvek da se bore da i ostatak kolektiva predstavi kao luzere jer samo tako oni nisu "ispod" na nekoj tabeli vrednosti i sposobnosti.

E sad, luzerski je i odustati. A luzerski je i mačevati se protiv vetrenjača. Za mene je to u startu gubiš-gubiš igra, a nikako win-win kombinacija. Treba se uzdići iznad svega, ne razmišljati o tome da se intelektualno popneš na najviši sprat te zgrade samoljublja, da pokušaš da pobediš nepobedivo jer i iznad najvišeg sprata još uvek stoji krov. Treba naći način da se popneš na oblak, i odatle voditi igru. No opet kažem, nisam siguran koliko je ljudi vredno tolikog truda, ako do sada već uveliko znam ko su poznanici a ko prijatelji, koga zanima moje pisanje a koga malo manje, ko može bez mene a ko ne može :-) Dakle nije da sam otpisao ideju, samo to treba tako osmisliti da zaista funkcioniše a da ne bude u startu osuđeno na propast.

Nema komentara:

Objavi komentar