petak, 7. prosinca 2012.

navigacija

ovo je jedna anegdota, od pre nekoliko godina...
išli mi grupno na neku trku u mađarsku. i sad stigli do nekog gradića gde smo trebali da spavamo, u nekom studentskom domu, tako nešto. i sad, jedan od vodiča, kako ga nazvati, on je isto mađar ali "naš", izađe na ulicu da se raspita gde je to. i pronađe on nekog čoveka, i počnu da razgovaraju, sve ono sa upiranjem ruke i prsta negde u daljinu, pa nešto lakat krivina, pa neka silna mlataranja i objašnjavanja... proviri neko iz busa (ono pola filma na dvd plejeru prošlo, oni još razgovaraju) - ajde bre više, da idemo dalje donekle pa ćemo tamo opet nekog drugog pitati, uglavnom u kom je pravcu? a ovaj će onako nećkavim glasom - pa čekajte, objašnjava mi čovek... auuuuuuuuuu mi ono u frci, pa ko zna gde je to kad mu objašnjava 100 godina, nećemo to naći do jutra. i eto ti ga dolazi ovaj u autobus, i sad počinje objašnjavanje... (sad ja ovo po sećanju, mada bi bilo bolje da je neko to snimio pa nabudžio na jutjub) dakleeeee (a taj, normalno, oteže dok priča i svaka rečenica ko roman) dakleeee, ovde smo sad ispreeed komunalnog biroooa, a preko puuuta se uplaćujeeee loto. na sledeeeećoj raskrsnici će biti jeeeedna veeeelika trafika, tu sutra ujutruu možete da kuuupite novine (mislim, mađarske?) a i večeraaas možete da kupite novine pa da se informišeteee u vezi trke, ako ste zainteresovani? - jesi ti išo da pitaš gde je trafika ili studentski dom? već se neko polu zeza polu nervira. - dobro, dooobro, dakleeeee, na toj raskrsnici... (sad ono pet sekundi saspensa dok se on tačno priseti uputstava) produžavamo praaavo, idemo dalje praaavo, istim ovim smeeerom. (sad ono već postaje dosadno, no ajde, pusti ga da priča jer još ako bi ga prekidali, mislim, šta god, ajde, nek ide život). posle te raaaaskrsnice, koju smo prošli pravooo, nismo nigde skreeetali (to on sebi napomenu, da je dobro objasnio, prosto se preslišava naglas) idemo dalje pravooo (pa mislim ako ulica ide pravo a gde ćemo, jedino u neki izlog da se spucamo?) do sledeće raskrsniceeee. to će biti jedna malo veeeeća raskrsnica (e to je to! fala bogu, dolazimo do nekog skretanja, daj šta daš!), i tu jeeee pošta, na uuuuglu, vidi se leeeepo, žuuuti su prozori (ma hajde!)... preko puuta pošte je neka raaaaadnja, mislim da jeeee rekao odeća da se prodajeeee, a možda i nešto druugo, uuuglavnom pored te raaaaadnje imate pekaruuuuu, pa ako neko želi nešto da kuuupi, eto prilike, jer baš tu je dozvoljeno parkiiiiiiranje tako da ako je neko glaaaaadan eto dakle posle ove prve raaaaaskrsnice (KOJU SMO PROŠLI PRAVO! meni već puca film pa pokušavam da ga ubrzam), daaaa, tako je saša, koju smo prošli praaavo, niiiiismo nigde skreeetali (mislim dajte mi pištolj da se ubijem, ovde, na licu mesta!) i posle te druge maaalo veće raaaaskrsnice, dakle preko puta te pekareeee možemo da stanemo. i saaaad, odmah posle te pekareeee, (evo ga!?), biće ležeeći policaajac (e do ku...) iiiiii, odmah posle peešačkog preeelaza (e to mora da je to, mislim, to mora da je to!)... je joooš jedan leeežeći policaaaajac (ma daj! dajte mi pištolj, definitivno, pucaću sebi u čelo svih 6 puta, ovo je teška psihička tortura i ostaviće trajne posledice na moj mali organizam) iiiii nakon ta dvaaa ležeća policaaaajca ulica pravi maaaali zaavoj, onako, maaaaaali, onako, zaaaavoj, prosto skreene, kao polukrivina (ajde reci to još na deset načina, da ti prebrojimo rečnički fond do poslednje stavke) i prostooooo, na izlasku iz te polukrivineeee, na završeeetku, kada ponovo dolazimo na praaavac, dakle još uveeek nigde niiiiiismo skreeenuli (skrenuo si ti burazeru odavno a i mi ćemo uskoro) i preeee nego što doođemo do sledeeeće raskrsnice (napokon?) eeee tu sa desne strane je jedna siiiiiva zgrada, onako neupaaaadljiva (ajd sad reci da je to neka opština ili nešto slično, pa gađaću te ovom polovinom jabuke) i toooo je taj studentski dom koji traaaažimo... (JEEEEEEEE!!!!) a pola autobusa u isti glas - šofer! gas! samo pravo, i iza prve krivine, desno! ja opet u nekom dežavi-ju, da li sam nešto slično već sanjao ili... zavirujem po autobusu, da nema negde neka skrivena kamera, jok brate, ništa ne primećujem. i do kraja putovanja smo tog čoveka zvali "Raskrsnica", pa logično jelda?

Nema komentara:

Objavi komentar