KLJOK

"šljap-penzi bljuzgavicu everi dej, jes, aj šljap"
(ideja maznuta od Rokeri s Moravu)

Fora je u tome da kad leti padne kiša, za par sati se sve osuši i sve se nastavi kao da je nije ni bilo. A kad zimi pada sneg ceo dan i noć, to promeni uslove za trening u sledećih 3, 5, 7, 10 dana, zavisno od temperature. E zato "mrzim" kad pada sneg, jer iako je po njemu lepše i čistije trčati nego po blatu, znam da zbog toga neću moći još dugo vremena na biciklu. Upravo sam u prethodna dva dana iskoristio dva džokera pa sam (smo) vozio dva puta do Bukova (700m nadmorske) i nazad, i oba puta na tzv "kišnom bajku" koji je opremljen plastičnim blatobranima i to nekim produženim, da ne bih prskao ni sebe ni sparing partnera u zavetrini. Ta bicikla ima tzv kramponke i pri iole većoj brzini pušta po asfaltu neki zujavo-zvrndav ton tako da se stalno okrećem misleći da me stiže neki šleper. Naravno zbog toga je i otpor okretanju pedala veći, pa vožnja tog bajka iscrpi noge na poseban način. On je za onoliko "teži" od običnog MTB-a koliko je obični MTB teži za vožnju od trkačke bicikle. Tako da, bogme, podosta su mi bile noge isceđene jutros...

I kad sam video da pljušti kiša, fuj, našao sam neke poslove da radim u kući (koji bi me ionako sačekali da sam odmah pobegao na trčanje) i odlučio da poverujem meteorolozima kako će tokom dana zahladneti i kiša preći u sneg. I dok si reko keks već je napadalo par cm pa sam u zadnji čas bacio obične patike što dalje od sebe i sa ormana skinuo neke najkice koje su posebno napravljene za trčanje po snegu. Ove zime sam uglavnom rotirao dva para salomonki i u trenutku kada su mi oba para bila nedosušena, ugledah među kutijama neke ribokice za off-road za koje sam skroz zaboravio da sam ih kupio. I dok sam trčao u njima, tog dana se setim ovih najkica, rekoh moram i njih negde pronaći. Bile su naravno na istom ormanu, tu ima jedno 2 metra dužine i po 3-4 kutije patika u visinu i stvarno ko zna čega sve još gore ima, vredi to detaljno pregledati...

Očistio sneg drugi put, i tako krenuo, tzv profesionalno opremljen. Sneg je bio od onih teških mokrih pa sam morao i šuškavac koji inače najradije izbegavam, i još poneo telefon da malo slikam tu kataklizmu po ulicama. I zaboravio opet štopericu, no ni ovaj put se nisam po nju vraćao nego sam okinuo sliku na polasku i drugu na povratku. Na kraju između tih slika ispala razlika 1h23 dakle upisao sam 1h21 jer sam par puta zastao. Ipak je ovo bio izlet a ne trening. Vredno trenirati i praviti planove, tablice, a kad ne planiraš nikakve trke, to meni zvuči kao ono kad urade brazilku a nemaju dečka.

Naravno do kraja sam bio full mokar i spolja i iznutra, no bar sam se lepo proveo. Ne bih imao pojma kako izgledaju putevi iznad grada da nisam tuda uživo prošao, i uvek sam nekako posebno uzbuđen tokom takvih vožnji i trčanja. A noge, držale su se na najjačim usponima, i na 4+ km dugačkom spustu, ali kad sam došao na ravnjikavo, KLJOK!!!! Brate čini mi se da bih jedva i hodao, a ko će sad trčati još 4.5 km do kuće? Ništa, prebacio na autopilot i nisam ni razmišljao o brzini, bilo je jedino bitno da ne prestanem da se pomeram. Pored reke je par ljudi išlo da prošeta kučiće pa su ostavili malo tragova tako da se nisam osećao sâm. I kad trčim kroz najgoru šumetinu kojoj kraja nema, ispod neki sodom a iznad magla, i kad ugledam tragove od nekog lovačkog psa, uvek se ozarim i deluje mi kao da imam društvo. Tragovi, hmm, može oko toga lepa priča da se isplete...
 
Nakon okruglo 15 km sam odmah onako mokar dohvatio lopatu i opet očistio sneg, s tim da sam za ovu turu ostavio i deo trotoara ispred, tako da je taj "aktivni odmor" potrajao preko pola sata. Obzirom da sam čistio i pre polaska, ispao je duatlon, lopata-trčanje-lopata. Da ne kažem sendvič, stavite mi moliću lepo 15 km trčanja između dve lopate. Trčanje je ispalo prosek 5'24''/km što valjda nije loše po ovakvom profilu i podlozi, na mestima je bilo 4 prsta bljuzge... I naravno obzirom koliko sam bio u startu umoran. Valjda ću sutra biti odmorniji, uglavnom tako bude da kad otkilavim neki trening, onda on mom organizamčiću više deluje kao rastrčavanje nego kao dodatno zamaranje, pa sutra malo onako "podođem". Iz mojih usta u moje noge.

Stisneš "proveri pravopis", i Blogger ti između ostalog podvuče žutom bojom reč KLJOK. Ma ajde?