subota, 19. ožujka 2016.

idoli

1) Oduvek sam maštao o tome da pratim nekog na treningu.

1a) Ma šta oduvek, od rođenja. to jest, ako se sećam da mi je to bila opsesija još od prvog trena kad sam se rodio, verovatno sam to poželeo čak i PRE ROĐENJA.

2) Dakle, još od pre nastanka Univerzuma, sanjao sam da vozim biciklu pored nekog ko trči, a ja da mu dodajem vodu. Ti koji trče, dok ih treneri navijači ili kamermani prate na biciklama, to su za mene oduvek bili najveći i nedostižni šampioni.


3) Odvajkada (valjda je jedna reč, ko će sad guglati) sam priželjkivao da takvog junaka hrabrim, da mu govorim "aj sad zapni" ili "možeš ti to", a na samom kraju "bravo majstore" i ono obavezno "jessssssss" sa bacanjem koske.

3a) ... mada njemu takva pomoć, naravno, nije potrebna. Ali je sve to potrebno MENI, da bih se osećao važnije (prim. prev. važnije = "kul"). Jer dok to jednom ne uradiš, niko si i ništa u životu. Ma džabe si se i rodio.

4) Prešao bih bez razmišljanja biciklom i 20 kilometara, preko Blizonjskog Visa, i isto toliko nazad, kroz severni vetar, samo da se sa jednim od takvih Idola nađem na benzinskoj pumpi u Slatini, da drhtavim ručicama uzmem od njega flašicu vode, i ubacim je u nosač na bicikli.

4a) Oduvek sam sanjario o tome kako bih tu flašicu na kraju treninga ladno maznuo, i kako bih tih par nepopijenih gutljaja čuvao u podrumu, na nekoj polici među viskijima koji su odležali 24 godine.

4b) To bih zauvek zvao "sveta voda".

5) I posle 14 milijardi godina maštanja, mene umesto tog Olimpijca iz Snova snađe neki bilmez iz Šapca, gore u šuškavcu kao da smo na Triglavu, dole u gaćama kao da smo u Metkoviću, i još na kraju umesto da ja njemu ukradem pola prazne flaše, ukrao on meni!

5a) Lepo su to objasnili Piloti u onoj pesmi - Ne veruj u idole! Tek sad sam shvatio suštinu tog teksta. Inače to je sve tako lepo napisano i objašnjeno, da evo još uvek niko ne zna nijednu reč te pesme, osim naslova.


Nema komentara:

Objavi komentar