Nisam imao pojma koliko sam umoran/odmoran, ni šta da očekujem od nogu. Trka je bila prekjuče, a juče sam onih 20 brdskih km otrčao duplo jače od uobičajenog. No zato (gledano unazad) u subotu "nisam ništa radio" (tri i po sata vozikanja na bicikli se računa kao ništa), u petak sam otrčao "samo" 21km (makar tu bilo 800m uspona), a u četvrtak sam imao opet "samo" 20 minuta žestine na trkačkoj, dok je ostalo bio lagani tempo.
Dakle, ona famozna sreda se sa svojih 60km brdskog trčanja već preselila u daleku prošlost i ne bih trebao da je osećam. Ako se pojavi ikakav zamor u butinama ili listovima/petama, on će biti od jučerašnjeg brdskog tempa po kamenjarima, a eventualni bolovi u ložama i dupetu će najpre biti od prekjučerašnje trke. A ako se na pola trčanja srušim u kanal, onda je od svega pobrojanog zajedno :-)
Sad ne znam da li da mislim da se ovaj bedan, jedan ko nijedan, kilogram, ovoliko primećuje, ili je do toga što mi se popravilo gvožđe (nadam se), ali pre mesec dana sam bio zadovoljan kad na treningu ovom brzinom pretrčim približno isto kilometara, s tim da sam trčao neke lagane Tempe (?), a danas sam doslovno trčkarao prvih 9+9+9km, da bih samo u zadnjih 9km malčice ubrzao, čisto da se više ne smrzavam na vetru i kiši onako mokar do gole kože. JEBOTE CEO PASUS JEDNA REČENICA, DOBRO, EVO SAD SU DVE.
Nema komentara:
Objavi komentar