nakon onog trčanja od 56km sam se jedan dan skroz odmorio, a i to malo neplanirano jer sam se taman bio obukao za kraći bici trening kad je počela kiša. obzirom da mi je bilo zaista nevažno da li ću malo provrteti nogama ili neću, naravno da sam se vratio kući sa ulice, poskidao opremu i otišao pod tuš zamišljajući da sam u ta dva minuta prevezao 40km visokim brojem obrtaja. no noge nisu tako mislile, pa su mi dan kasnije bile još umornije! tada je usledio ovaj mali blok, bločić dakle, od dve vožnje. juče 101km po blago valovitom terenu, danas 100km po valovito-brdskom. juče vetar danas vetar. juče 30 prosek po pristojnom asfaltu, danas 27 prosek po fifti/fifti dobrom i katastrofalnom putu. bio bi prosek i manji nego sam poslednji sat bežao od kiše i napravio neplaniran hronometar od 25km. nakon ove dve vožnje moja bolesna glava će zaključiti da su noge odmorne za trčanje jer tri dana nisu potrčale, i sutra će od istih očekivati čudo. pazi da ne bude.
na slici trenutak kad ulećem u radove na putu a kamion mi se sklanja jer shvata da ne mogu da ukočim dok ispred sebe držim telefon kao reporter sa ratišta kameru. nakon toga čitav minut nisam ništa video od prašine, pa sam ionako mislio da me je verovatno pregazio.
Nema komentara:
Objavi komentar