krijumčarenje

Čim sedim za kompjuterom umesto da sam odmah izleteo na trčanje, to već dovoljno govori o tome da su mi se noge preko noći pretvorile u pihtije i da se celo jutro udaram šakom u čelo i pitam se kako sam uopšte mogao da se ponadam da će mi jučerašnjih 36km po kiši doći kao dan odmora. Sumnjam da su mokre helanke zeznule stvar, jer sam praktično 3 sata trčao sa hladnim oblogama na butinama. Naravoučenije, jedu govna ovi što kažu da je "sve u glavi" jer ako i odlučiš da će ti 36km biti isto što i normalnim ljudima 6km, ipak nije isto. Nešto je i u nogama.

Kao kec na desetku, došlo mi nešto elektronskom poštom. Citat koji je danas istaknut na naslovnici vikipedije govori o tome kako je nemoguće druge ljude naučiti bilo šta zaista važno. Da bi nešto naučili, to moraju da shvate iz sopstvenog iskustva, a iskustvo je stvar koja se ne može preneti. Otud verovatno i ona opaska, kad za nekog kažemo da je iskusan, da će se snaći. Mislim, zašto svi oko njega nisu isto toliko iskusni, nego samo on? To ja dalje razvijam ovu misao, naravno da nije citat išao sve do planinskog ultraMaratona.

Kad smo evo već dva pasusa završili temom ultraMaratona, sad ću da vas častim i treću priču. Jeste da smo ušli u ovna (Aries) i da će naredne 4 nedelje svakom vatrenom znaku prva jutarnja misao biti "koga bih danas mogao da prcnem, uzduž ili popreko, ili uzduž pa popreko?" ali eto, tako sam raspoložen u ovo kišno jutro, možda sam se i razboleo.

Treća Priča

Ima ta trka u Italiji, čuvena ultra od 100km preko planina između Firence i Faence. U stvarnosti i na asfaltu je dugačka 101km pa garmin u cilju nikom neće pokazati dužinu ispod 100-tke, koliko god bezdušno sekao krivine usput. Trka se zove po istorijskoj ličnosti čiji je nadimak "Il Passatore". Ono IL vam dođe isto što i The, pa ne obraćajte pažnju, kao kod Verdija što imate Il Trovatore i slično. Radi se o odmetniku krsnog imena Stefano Pelloni iliti po srpski Stevan Kosić. (uprkos pomenutom Ariesu, NEĆU sad promeniti temu i krenuti da klevetam srpsko dupe koje se okreće ka zapadu i u naletima skorojevićkog transa menja domaća imena u ista takva ali strana/prevedena, pa su svetlane postale lucije a jadranke adrijane, kao da će ih to na nekom svetskom buvljaku prodati za 20% veću cenu).

Elem, taj Steva je rođen 1824-te, i već kao momčić je prepoznao svoj najveći talenat i započeo karijeru po zatvorima. Tačan rođendan mu je 4. avgusta, dakle horoskopski Lav, eto objašnjenja za pitom karakter, a gle podudarnosti, poginuo je upravo na današnji dan u oružanom sukobu sa žandarmima, dakle čim je kročio u prokletog Ariesa, nakon par dana su ga crvi u dupetu i vatra u srcu poterali pravo u obračun pa u smrt. Nadimak je dobio po ocu koji je bio Skeledžija, odnosno Krijumčar (to mu obično dođe na isto, šta ima da vam pričam) preko reke Lamone, duž koje "teče" završetak trke Firenca - Faenca.

Iako u istoriji postoje dokumentovana sećanja na njegove brojne pljačke, svirepa ubistva, silovanja, otmice i ostalo, mic po mic se legenda o njemu pretvorila u nešto poput narodnog heroja, iz prostog razloga što je bio običan čovek iz siromašne niže klase, dok su na vlasti naravno uvek bili oni odozgo. Nešto slično popularnom vođi navijačke grupe, koji baca baklje na mrsku policiju, zbog koje omladina ne može normalno da živi i kupuje ekstazi na trafikama.

Tako je u sećanje na njega snimljeno par filmova, tv serija u nastavcima, muzička komedija, par pesama, postoji istoimeno vino, kao evo i ultramaraton. NEVEROVATNOM IRONIJOM SUDBINE, ta trka je nažalost poznata po mnogim Passatorčićima, skeledžijama u automobilima ili na biciklama, krijumčarima u kombijima i slično. Naime staza je zatvorena za saobraćaj u prvih 30-ak planinskih kilometara a kasnije prati magistralu sve do cilja, a obzirom da je start u 15h, gore na vrhu planine negde oko 50-og kilometra mrak prekrije i sakrije sve (osim baš baš najbržih) maratonce i one koji ih prate. Iskušenja su prevelika, kurčenje cenu nema, pa brojni pribegnu opciji da se koji metar ovde koji metar onde malo šlepnu tj uskoče u auto. Otud napomena organizatora da će biti diskvalifikovani svi kojima određeno prolazno vreme bude "previše sumnjivo". Tipa određenih 15km između dva očitavanja čipa si prešao za deset minuta i odjednom se probio 470 pozicija u plasmanu :-)

Ovo naravno ne važi za vodećih par stotina koji su uvek jedni drugima "na nišanu" pa iako pored mnogih putuje i neka pratnja na bicikli nemoguće je varati jer je trka zaista masovna i u cilj se (u tih par sati oko ponoći) ulazi maltene u koloni, i takmičari su uglavnom na par desetina metara jedan za drugim. Kad sam prvi put sve ovo čitao, prva ideja mi je bila da je ta trka totalna lakrdija, no kad sam sve malo bolje proanalizirao došao sam do zaključka da top atletičari nemaju takvih briga. A onaj što na 35-ti kilometar stigne posle 7 sati, pa se sakrije u šumu kao bajagi da sere, pa utrči u gepek od auta kad ga niko ne vidi, pa izađe tri kilometra kasnije, mislim, šta ja imam s njim? Ako mu je to smisao života, neka mu je laka crna zemlja i nek mu je težak sivi asfalt, idi leči se.

Obzirom da je u zadnjih par godina nekoliko boljih maratonaca iz Hrvatske bilo na toj ultri i probilo led, počelo je i mene da kopka ono čuveno "šta bi bilo kad bi bilo". Možda jedne godine, ko zna. Kad skupim još malo iskustva iz onog drugog pasusa gore, kad mi normalna dužina postane i 80km a ne samo 56km, i kad mi dosade Plitvice jer se ta dva termina otprilike poklapaju, ili su vikend za vikendom što mu praktično izađe na isto kao da se poklapaju.