nedjelja, 4. prosinca 2016.

fata je fata ali dve brusilice su dve brusilice




po hendikepu su me pustili nekoliko minuta pre Glavnog Starta onih koji nisu hendikepirani. staza je išla uzvodno kraj Dunava do prvog okreta, onda nizvodno do drugog okreta, i tako 4 ½ puta/krugova. kad sam otišao na karti skroz levo i vratio se do pred start, naišla je glavna grupa, kompaktna. kad sam pola kruga kasnije opet došao na to mesto, koje je očigledno sredina kruga, naišla mi je u susret drugarica s kojom sam trčao veći deo maratona na Adi pre 3 nedelje.

i tako 6 puta :-)
dok sam druge sretao ili ispred ili iza mosta, svako svojim promenljivim ritmom, mi smo se sreli 5 puta na vrhu mosta i 6-ti put na samom početku, pa sam joj vikao "brzo brzo na most" da dođe do početka ograde pre nego što ja strčim nizbrdo :-)

u nekom trenutku mi je tako "U MIMOTRČU" doviknula - uvek na istom mestu!, a ja sam joj odgovorio - moramo ovde da zaključamo katančić! kao što postoje mostovi u Vrnjačkoj Banji, Ljubljani, i ko zna gde sve još. istog trena mi je proletelo kroz glavu - sad da me Lola čuje, okačila bi me na prvo drvo, i to za noge, a glavom prema zemlji :-)

po toj anegdoti ću zapamtiti ovu trku, koja baš nešto i nije bila Trka, barem za mene. kad sam na spustu niz Iriški Venac izašao iz auta da pišam i u povratku pokušao da potrčim po parkingu 50 metara, stao sam nakon 10 koraka. da nas nije bilo dvoje, koji su krenuli na trku, mislim da bih u tom trenutku samo sišao autom na dno spusta i onim drugim putem okrenuo natrag kući. ta nemoć u nogama, taj opšti umor, bio je toliki da sam se šokirao. čoveče ja jedva stojim na nogama, a pazi da mi se ne hoda danas. a tek trči...

no hajde, nakon kraja sezone sa 3 maratona, trkama od 41 i 33 kilometra, i nekoliko polumaratona, sve natrpano vikend za vikendom a ponekad i gušće (!), bio bih naivan ako bih mislio da će mi noge biti "sveže". plus sam neoprezno otišao u petak uveče na trčanje kao da do trke imam još tri dana, a ne jedva 36 sati.

sezona je već prošla, ove sve trke se "u vodu bacaju" pa otud nije ni čudo da su sve napravljene pored vode (apatin, novi sad, crikvenica, ljubljana, novi sad, ada...), valjda da mogu lako da dobacim :-)

ako i odem sledeće nedelje na Reciklažni Maraton, opet uz/niz Dunav, to će mi poput današnjeg polumaratona verovatno, haha čuj verovatno, garantovano biti "lični" u najlošijem rezultatu sezone, ali kao što rekoh, na ove trke ni ne idem da bih ganjao rezultate nego da malo vidim društvo i da bez opterećenja otrčim još koji kilometar, kao i da dovršim ovaj eksperiment "kojom brzinom rezultati padaju kad se ovoliko preteruje".

od sutra me opet čekaju lepi dani, što podrazumeva sate i sate sa brusilicom i aparatom za varenje, a od utorka dolazi i nova tura majstora da nešto betoniramo. u transu tog Uradi Sam ludila sam danas kupio još jednu brusilicu, jer mi se smučilo da svaki čas menjam tanku ploču za rezanje i stavljam debelu za brušenje metala, pa tako pola dana na svakih par minuta. sad ću moći kao gospodin čovek da stavim pored sebe dve brusilice i samo da biram koju da uzmem, kao vrana. 

i naravno, već sam počeo da vagam da li da na Reciklažnom ganjam zeca na 3h30 ili 3h45 :-) samo da ne bude onaj od 4h :-P

2 komentara:

  1. Vidi trebaće kod Jove na placu da se izvari neka ograda i da se izbrusi neki stalak za cveće pa da znam koga da preporučim :P :P :P :P

    OdgovoriIzbriši
  2. taman do leta da se malo išlifujem na mojim ogradama, da se ne blamiram po komšiluku :-)

    OdgovoriIzbriši