četvrtak, 1. prosinca 2016.

maruki hurakami

izem ti ovog pisca koji nema pojma o trčanju, koji mi je dao ideju da se može trčati samo po 10km dnevno i smatrati se ozbiljnim trkačem. za to uopšte nisam morao da čitam japanske nobelovce, mogao sam da nađem i neki tekst na trčanju-er-es.


treći dan zaredom na istoj stazi, a ionako je mrak pa mi promena staze ne bi ništa značila jer moram da buljim na metar ispred sebe da se ne bih sapleo.

u utorak mi je puls grešio pa sam resetovao sat i nastavio, otud dva fajla.

prosečna frekvencija dvokoraka se na 2-3-4 dana nakon maratona polako povećavala 82-84-86, prosečna brzina je išla 6'15'' - 5'45'' - 5'13'', a istih 10km sam prešao kroz 10200 - 9700 - 9100 koraka. izuzimajući greške, puls je otprilike i u grubo išao 110-120-130 što je samo još jedna od varijacija na temu oporavka.

danas sam samo malo vario (zavarivao aparatom, ne mislim na trčanje, a "zavariti" je ionako termin iz biciklizma kada voziš puno težak prenos) i malo više brusio, pripremao sam materijal za još jednu skulpturu ;-)

kao vežbu iz metalostrugarskog zanata sam napravio držač korpe za biciklu, valjda neće otpasti prilikom prvog truckanja kroz rupe :-)

usput sam uspeo da progorim jednu patiku, no to je onaj prvi par asics zaraca koje su kao mačka iz narodnih predanja već proživele svojih 7 života pa im je ovaj osmi život i ovako i onako gratis. srećom je Lola odmah primetila da se nešto puši, pa sam se brzo izuo dok varnica nije prokopala put dalje do čarape i nedajbože kože :-)

naravno da će sutra odjednom doći petak i naravno da ću se tek uveče toga setiti i udariti se šakom po čelu i viknuti - bokte, petak!!?? i naravno da ni tada neću imati pojma da li postoji neki plan za vikend ili ne. ali čemu žurba, tu je subota da popuni ulogu večitog statiste iliti tampona. a nisam ni zimske gume na auto stavio, c-c-c...

1 komentar:

  1. Ovde je gotovo obavezno nositi čeonu lampu kada trčiš po mraku, ima puno biciklista pa te ne vide.....

    OdgovoriIzbriši