čestitka?

koliki retard treba da budeš da bi ikome poslao čestitku sa naslovom
FWD: ČESTITKA (?)

štos' mene tiče, uspeo sam i da na Ispraćaju Godine otrčim uobičajenih 10km kao svaki pravi redovni zagrejani nabrijani posvećeni rekreativac.

brzina naravno ovakvima kao ja nije važna, bitno je potrošiti stomak od ručka i napraviti prostora za večernje pivo. kad sebi postaviš tako lagan zadatak, nema velike teškoće da ga ispuniš. barem u teoriji. ja nakon celog dana čučanja i varenja nekih igračkica i dodataka za ogradu, bogme sam opet jedva i stajao.

prvih par kilometara mi je delovalo da su mi noge svežije nego prosečno, pa sam onda usporio na onu autoPilot brzinu od 10 km/h i tako truptao do kraja. s tim da mi je nakon 6-7 km i to postalo teško, i bogme sam se (mentalno) namučio da istrpim do kuće.

biće da je dobitna kombinacija onaj juriš od 6km, pretrčim 60% od ovih 10km što je solidan procenat, a to bude u pravilu Tempo trčanje, a ne vucaranje. no sad je kasno za to.

večeras sam negde oko 18h ugledao mesec na zalasku, koji je izgledao kao i uvek drugog dana, poput onog dela nokta koji odsečeš kada ih skraćuješ. već odavno tu fazu meseca zovemo Noktić, ovako lokalno u kući.

još uvek nemam pojma koliko sam pretrčao ove godine jer mi je kompjuter crknut, vremena da zovem majstora nisam imao, a nigde nemam back-up. možda u starom kompjuteru negde imam sve stare fajlove, ali on je trajno ugašen i ostavljen na tavanu pre možda 4 godine, tako da se ni sa tim zastarelim podacima ne bih usrećio. imam sve zapisano po sveskama, no ZAISTA mislim da nema šanse da bih to sve prepisivao u Excel skroz ispočetka.

shvatio bih to kao znak sa neba, da su mi ti brojevi izgubljeni u elektronskom obliku, i ćao.

štaviše već nekoliko godina na dnu svakog meseca u svesci ostavljam prostor od "dve kockice" jer sam nekada tu upisivao mesečne brojke bicikle/trčanja. i već godinama kao mislim jednom ću sve te brojke da čitam iz kompjutera a lola će da popuni prazan prostor u svesci, i tako prolaze godine, tih praznih prostora je bilo 30 pa 50 pa... i ostali su zauvek prazni.

zanimljivo je kako teško živimo svoje dane, sate, i onda se sasvim slučajno odreknemo desetine godina. i to je neka pouka. jer niko nikada nije gledao to dno svakog lista sveske. to se samo tako slaže, slaže, u to se ulaže vreme, ni zbog čega. ti od gomilanja novih brojki ne stižeš da nešto silno analiziraš one stare, a jednako su verovatno nevažne i jedne i druge. lični u maratonu, zna se koliki je, za to ti ne treba ni ispravan ni pokvaren kompjuter. sve ovo ostalo = mlaćenje prazne slame. umesto da potrošiš vreme na nešto korisnije.