05 prosinca 2016

KAKO JE PONEDELJAK POSTAO SREDA

da, čudan naslov. 
pa evo.
nakon maratona u Crikvenici sam trčao 4x po 10km, ut-sre-čet-pet.
i svaki put uz Obilaznicu koja preko brda vodi tranzitni saobraćaj prema moru.
prošle nedelje su ta trčanja bila 63' - 58' - 52' - 57'
a sada sam odmah prvog dana nakon polumaratona otrčao 58'.
dakle noge su 28 sati nakon Polumaratona 
u istom stanju kao i 76 sati nakon Maratona.
preciznije, razlika u OPORAVKU je okruglo 48h.
mislim da sam prvi na svetu koji je to ovako precizno izračunao :-)

e sad preostaje da vidimo da li ću i sutra otrčati ovo još 6 minuta brže,
ili će tek onda da me stigne neki umor i da mi sj... računicu.
napomena - nisam ništa forsirao ni na bilo koji način remetio stanje nogu, osećaj.
svaki put sam trčao "onako kako ti prija, ne brže, da ne osećaš da se kidaš i naprežeš, a ne ni sporije, da deluje da se bespotrebno šetkaš, nego na najbržoj granici lagodnog trčanja"
u prevodu, ako se nogama tera 12 km/h ja idem toliko, ako se ne bune na 14 km/h onda ću i toliko, ako gunđaju na 11 km/h onda ću ići 10.8 baš me briga, ništa na silu

očigledno je da ne "treniram" jer to između ovolikih trka ne bi imalo nikakvog smisla, nego da jednostavno trčim, trčkaram, rekreiram se, kao svaki drugi samouki maratonac koji svakog dana nakon posla ode negde sat vremena "za svoju dušu".

Nema komentara:

Objavi komentar