subota, 24. prosinca 2016.

vehabije

ima neki film u kojem čovek malo zastrani i odluta u findamentalizam. žena gubi jednu po jednu sve niti komunikacije s njim, povremeno ga uhodi, čak slučajno prisustvuje i njegovoj svadbi sa sledećom izabranicom. uvučena u neki skroz novi, nepoznat, čudan svet.

upravo mi lola kaže da je umrla ona stjuardesa koja je preživela avionsku nesreću, dakle statističari će reći da se od posledica pada iz aviona umire nakon 44 godine, u proseku. a oni sektaši što objašnjavaju sve kroz karmu će već naći neko drugo objašnjenje.

reče kolega bloger da je slušao VanDGG pa je današnji blog započeo naslovom "Van ... ", a ja sam u to vreme slušao Spirit i sećam se pesme "fresh garbage" u kojoj neko poput prodavca sladoleda izvikuje "sveže smećeee, sveže smećeee", ili sam slušao Birth Control i sa duplog live albuma stalno pevušio Gamma Ray, a od nekih drugih opskurnih (tada, nama) bendova sam dok se nije izlizala vrteo i ploču Yeti od Amon Duul, štaviše taj omot albuma mi je neko vreme stajao i kao cover na fb stranici Blogoje. a taj kosac mi je ostao pradeda kosca iz pink flojdovskog spota Learning to fly.


upravo sam to pustio sa youtube (teško je dupetu ustati uzeti ploču i staviti na gramofon) no mislim da ću se večeras nakon napornog dana ipak odmoriti od prog-rocka i pustiti Ninu Romić. jeste da smo stotinama kilometara udaljeni od nje, ali je puno volimo, i ona nas, i slobodno je bez ustezanja mogu nazvati remote-frendica.

link <3 br="">NINA

i otkud sad naslov "vehabije", pitaćete se.
pa zbog onog filma, i zbog one žene, ni krive ni dužne.
misliš da pratiš sportski blog, a neka budala (ja) krene da piše o Kulinu Banu koji je verovatno u mađarskim čitankama prekršten u Kulen Bana, pa jednog dana drobi o muzici, drugog dana se vrati na trčanje, trećeg dana piše na deset kucanih strana šta je sanjao (NEĆETE VEROVATI, U DVE NOĆI SAM DVA PUTA SANJAO KAKO SAM ZAKASNIO NA START TRKE, VIŠE DETALJA SUTRA, nadam se) a četvrtog dana piše o brusilici, zavarivanju, i iznese dve tone pogrešnih teorija o uticaju prečnika elektrode na ugao varenja.

danas sam više-manje bio zadovoljan kratkim kursom zavarivanja.
imamo neku ogradu prema budućem parkingu, i onda smo zajedno sa vlasnikom te nove zgrade pričali šta bi bilo najbolje da ostane/bude između. oni će staviti neke moderne panele visoke 180, a sa naše strane je neka živa ograda visoka 3 metra, koja je poduprta drvenim letvama slične visine.

no naša gvozdena ograda je samo nešto preko metar i po, i dakle sad bih ja trebao da sklomim te drvene letve s njihove strane.


i šta sad, nakon što sam odsekao nekoliko metara ograde sa druge strane, ostale su mi šipke. pa sam onda njih obrusio, izmerio, ima ih od 100-110 cm, pa sam onda shvatio da mi trebaju cevi od 120 cm, pa sam jednu naseckao na sitne delove i dodao na one od metar i nešto. tu sam imao par sati sečenja i brušenja, i na kraju onaj delikates, ZAVARIVANJE. 

prvo sam na malenim ostacima od par cm isprobavao razne elektrode i uglove varenja, pa kad sam bio zadovoljan (recimo) naučenim, onda sam nastavio tih glavnih 6 cevi, i sada imam komplet njih od 120cm visine. sutra ili u ponedeljak ću to nastaviti u vis na naše stubove, paralelno sa ovim drvenim gredicama, pa ću prevezati našu živu ogradu, i na kraju ukloniti drvene letvice.

uglavnom 80% posla je gotovo, sve nasekao, sve obrusio, na komadima isprobao pa onda glavne cevi produžio, i to sam na kraju obrusio, i ostalo je samo da se sad to doda u visinu. najteže će biti fiskirati (uz pomoć neke čelične letve, L profila) da nastavci ne budu nakrivi, a neće biti lako ni razvlačenje kablova i prenošenje aparata na parking skroz u krug, a bogme ni varenje nije lako sa merdevina, dok ti je glava usred lisnatog zimzelenog žbuna! 

eto tako vam je sa vehabijama, oni se uhvate svojega transa a vi prvo malo pokušavajte da pratite pa malo po malo dignite ruke od svega.

da ne bude da je blog bio kompletan zayebb, o trčanju ću reći da sam juče celo popodne menjao bojler koji je našao idealan trenutak da crkne jer sam prethodne dve večeri trčao dve lige u Medulinu, pa mi je taman čučula pauza od trčanja obzirom da sam sa bojlerom završio kasno uveče. od starih bojlera su virili šrafovi i tiplovi iz zida pa sam (OPET!) brusilicom to sve odsekao a na proleće ću okrpiti i prekrečiti.

danas sam takođe završio prekasno, a svidelo mi se ono što juče NISAM trčao, tako da nisam ni večeras. ionako su mi stopala bila full utrnula nakon 6 sati čučanja na ledenom betonu (hladan tmuran maglovit dan fuj) pa je pitanje na šta bi to eventualno trčanje i ličilo. 

godina je pri kraju, pretrčao sam PREVIŠE, kompjuter je još uvek crknut a nisam stigao ni da pozovem dečka (nemam dečka, nego tog "momka za kompjutere"), i tako, uživam u zasluženom odmoru, mada neplaniranom i neplanskom. da sam stigao, naravno da bih negde otrčao. varenje je ipak bilo zanimljivije, barem danas. sačuvao sam i tu cev koja se dobila probnim zavarivanjem 5-6 komada od po par cm, pa ću je obojiti i zadržati kao neki totem(-čić) :-)

Nema komentara:

Objavi komentar