upravo mi lola kaže da je umrla ona stjuardesa koja je preživela avionsku nesreću, dakle statističari će reći da se od posledica pada iz aviona umire nakon 44 godine, u proseku. a oni sektaši što objašnjavaju sve kroz karmu će već naći neko drugo objašnjenje.
reče kolega bloger da je slušao VanDGG pa je današnji blog započeo naslovom "Van ... ", a ja sam u to vreme slušao Spirit i sećam se pesme "fresh garbage" u kojoj neko poput prodavca sladoleda izvikuje "sveže smećeee, sveže smećeee", ili sam slušao Birth Control i sa duplog live albuma stalno pevušio Gamma Ray, a od nekih drugih opskurnih (tada, nama) bendova sam dok se nije izlizala vrteo i ploču Yeti od Amon Duul, štaviše taj omot albuma mi je neko vreme stajao i kao cover na fb stranici Blogoje. a taj kosac mi je ostao pradeda kosca iz pink flojdovskog spota Learning to fly.
upravo sam to pustio sa youtube (teško je dupetu ustati uzeti ploču i staviti na gramofon) no mislim da ću se večeras nakon napornog dana ipak odmoriti od prog-rocka i pustiti Ninu Romić. jeste da smo stotinama kilometara udaljeni od nje, ali je puno volimo, i ona nas, i slobodno je bez ustezanja mogu nazvati remote-frendica.
link <3 br="">NINA
i otkud sad naslov "vehabije", pitaćete se.
pa zbog onog filma, i zbog one žene, ni krive ni dužne.
misliš da pratiš sportski blog, a neka budala (ja) krene da piše o Kulinu Banu koji je verovatno u mađarskim čitankama prekršten u Kulen Bana, pa jednog dana drobi o muzici, drugog dana se vrati na trčanje, trećeg dana piše na deset kucanih strana šta je sanjao (NEĆETE VEROVATI, U DVE NOĆI SAM DVA PUTA SANJAO KAKO SAM ZAKASNIO NA START TRKE, VIŠE DETALJA SUTRA, nadam se) a četvrtog dana piše o brusilici, zavarivanju, i iznese dve tone pogrešnih teorija o uticaju prečnika elektrode na ugao varenja.
danas sam više-manje bio zadovoljan kratkim kursom zavarivanja.
imamo neku ogradu prema budućem parkingu, i onda smo zajedno sa vlasnikom te nove zgrade pričali šta bi bilo najbolje da ostane/bude između. oni će staviti neke moderne panele visoke 180, a sa naše strane je neka živa ograda visoka 3 metra, koja je poduprta drvenim letvama slične visine.
no naša gvozdena ograda je samo nešto preko metar i po, i dakle sad bih ja trebao da sklomim te drvene letve s njihove strane.
i šta sad, nakon što sam odsekao nekoliko metara ograde sa druge strane, ostale su mi šipke. pa sam onda njih obrusio, izmerio, ima ih od 100-110 cm, pa sam onda shvatio da mi trebaju cevi od 120 cm, pa sam jednu naseckao na sitne delove i dodao na one od metar i nešto. tu sam imao par sati sečenja i brušenja, i na kraju onaj delikates, ZAVARIVANJE.
prvo sam na malenim ostacima od par cm isprobavao razne elektrode i uglove varenja, pa kad sam bio zadovoljan (recimo) naučenim, onda sam nastavio tih glavnih 6 cevi, i sada imam komplet njih od 120cm visine. sutra ili u ponedeljak ću to nastaviti u vis na naše stubove, paralelno sa ovim drvenim gredicama, pa ću prevezati našu živu ogradu, i na kraju ukloniti drvene letvice.
uglavnom 80% posla je gotovo, sve nasekao, sve obrusio, na komadima isprobao pa onda glavne cevi produžio, i to sam na kraju obrusio, i ostalo je samo da se sad to doda u visinu. najteže će biti fiskirati (uz pomoć neke čelične letve, L profila) da nastavci ne budu nakrivi, a neće biti lako ni razvlačenje kablova i prenošenje aparata na parking skroz u krug, a bogme ni varenje nije lako sa merdevina, dok ti je glava usred lisnatog zimzelenog žbuna!
eto tako vam je sa vehabijama, oni se uhvate svojega transa a vi prvo malo pokušavajte da pratite pa malo po malo dignite ruke od svega.
da ne bude da je blog bio kompletan zayebb, o trčanju ću reći da sam juče celo popodne menjao bojler koji je našao idealan trenutak da crkne jer sam prethodne dve večeri trčao dve lige u Medulinu, pa mi je taman čučula pauza od trčanja obzirom da sam sa bojlerom završio kasno uveče. od starih bojlera su virili šrafovi i tiplovi iz zida pa sam (OPET!) brusilicom to sve odsekao a na proleće ću okrpiti i prekrečiti.
danas sam takođe završio prekasno, a svidelo mi se ono što juče NISAM trčao, tako da nisam ni večeras. ionako su mi stopala bila full utrnula nakon 6 sati čučanja na ledenom betonu (hladan tmuran maglovit dan fuj) pa je pitanje na šta bi to eventualno trčanje i ličilo.
godina je pri kraju, pretrčao sam PREVIŠE, kompjuter je još uvek crknut a nisam stigao ni da pozovem dečka (nemam dečka, nego tog "momka za kompjutere"), i tako, uživam u zasluženom odmoru, mada neplaniranom i neplanskom. da sam stigao, naravno da bih negde otrčao. varenje je ipak bilo zanimljivije, barem danas. sačuvao sam i tu cev koja se dobila probnim zavarivanjem 5-6 komada od po par cm, pa ću je obojiti i zadržati kao neki totem(-čić) :-)
Nema komentara:
Objavi komentar