četvrtak, 22. prosinca 2016.

opet



ššđč6
(ništa, nešto gledam na tastaturi)
evo opet sam dočekao mrak mada nisam morao.
loše navike se lako stiču.
ne rekoh vam da sam nakon dugog vremena pre par dana trčao sa slušalicama.
u jednom času se utišala muzika i začuo sam svoje korake
tup tup tup...
tu sam se iznenada setio nečeg:

pre par meseci je na državnom prvenstvu u polu- ili maratonu došlo do situacije da je jedan od bržih trčao sa slušalicama.
na primedbe konkurencije da je ta vrsta dodatne motivacije nefer prema drugima, njegova cura je u ulozi Mame to saosećajno objasnila tako da njemu zaboga smeta kad čuje sopstveno disanje, pa je navikao, i sada "mora" da trči uz muziku.

ako ćemo po fer pleju, hajde onda da mu nasnimimo tri sata zvuka brusilice i svi zadovoljni, on ne čuje sebe a ostali nisu nadrkani što on sluša ac/dc dok oni slušaju NJEGOVO disanje, koje njemu sirotom smeta!
pa ti ostani pametan, pored tako pametnih izjava.

odoh da vidim da li će mi se trčati "običnih" 10 km, ili bržih 5-6-8 poput onog sinoć...

Nema komentara:

Objavi komentar