nakon milion dana jurnjave danas je došao i onaj dan kad bi po svakom pravilu trebao da padne lični u jurišanju. jedan od renomiranih verskih praznika na koji se "ne radi" tj možeš da upališ i brusilicu ali će ceo svet da te gleda kao ludaka. pa ako nešto i radiš, radiš u potaji. ja sam malo brisao prašinu, sređivao knjige i ploče sakriven iza zidova svog stana.
nakon jutarnjeg pešačenja kroz ledenu maglu od 2.5 sata i užine, ceo svet mi je postao igralište i mogao sam da trčim i 6 sati ako sam hteo. ali, gle preokreta, nije mi se trčalo. niti mi se išta slično radilo. eto. takav dan došao.
donekle sam i razočaran vremenskim prognozama, jer već danima pratim kao neke "proverene" izvore i stalno najavljuju hladna jutra ali sunčane/vedre dane u plusu. jedno je sunčanih +4, a drugo maglovitih -1. i tako već nekoliko dana uzastopno. verovatno će mi biti lakše kada se ne budem ni nadao suncu, i kad budem prestao da se previše uzdam u te prognoze.
sutra je novi dan, noge će mi napokon biti odmorne za šta god hoćeš, ali dok drugi misle o bazi, pripremama, proleću, trkama, meni je to sve negde predaleko, u nekom sledećem životu. dosta mi je da natrpam 500 kilometara u 3-4 nedelje marta, da otrčim par polumaratona i biću spreman za proleće i april. čudna mi čuda. ionako mi se nigde ne žuri. maj-jun su daleko, tuhelj jaska plitvice vrbovec i sve te trke koje volim, zaključno sa Sljemenskim usred jula. donekle se divim entuzijazmu ljudi koji imaju planove dugačke pola godine, ali od mene taj film nećete gledati. slede tri meseca "šta bude - biće", a posle toga ću videti šta ću, ako doživim proleće :-)
Nema komentara:
Objavi komentar