sutra će biti javna obdukcija, pratite pažljivo fejs, da ne propustite "event"
naivno sam pomislio da nije nikakva razlika između sat i dva sata trčanja
obzirom da sam juče bio "u komi" i pauzirao, rekoh da danas nadoknadim
10+10=20, što bi reko Murakami, ozbiljan trkač ide 10 dnevno
ako sam juče bio neozbiljan trkač, danas ću biti duplo ozbiljan
prvih 10km je bilo normalno, kao i svakog dana
to je ono za šta sam trenutno "utreniran", očigledno
u jakni i širokoj pantalone-trenerci, fuć fuć lagano, po 5'30''
e kad sam okrenuo već sam bio delimično oznojen,
i to je onaj trenutak kada obično utrčim u kuću,
skinem pola stvari sa sebe, legnem na pod,
i pola sata se igram s mačkama, odmaram se, uživam.
nakon 12km sam već bio polu-umoran,
nakon 14km sam bio "dovraga, već mi je hladno",
nakon 16km sam bio zaleđen, mokar, dupe u grču jer mi se ispod jaknice mokra trenerka zalepila ispod struka i praktično sam trčao sa ledenim oblogama po sebi.
na 18km sam panično tražio najkraći put do kuće, umesto sanjanih 21km smanjio apetit na jedva dostižnih 20km, pretrčao preko 6 koloseka železnice i udario prečicu po nekom kamenju veličine pesnice, samo da bih se najkraćim putem kroz mrak nekako dokopao obližnjeg naselja i uličnih svetiljki. KO JE LUD DA IDE OKOLO, ČITAV KILOMETAR DUŽE??!!
(to vam je ovaj cik-cak na karti, iliti po esperantu zig-zag)
dolazim na semafor na 200m od kuće, garmin pokazuje 19.99, STOP!
umalo da ga oteram u tri materine, kao da mi je siroti sat nešto kriv.
odatle nadalje sve kreće prema idili, prelazim u lagani hod, postaje mi toplo.
ovim trčanjem sam stigao do 5303 km u ovoj godini.
i u teoriji, ako bih se nameračio, mogao bih u narednih 11 dana lako da dođem do 5500.
mogao bih čak i do 5555.
ili da idem na 5432?
ili da ni na šta ne "idem", nego da pustim stvar svojim tokom pa dokle dođe?
ako se moje smrznuto dupe išta pita,
mogu i da stanem na 5303, i da svež uđem u 2017-tu.
Nema komentara:
Objavi komentar