sinoć sam po inerciji otišao na trčanje
mada ni u tom trenutku nisam bio SIGURAN da je to dobra ideja.
računam, prethodnih dana sam uhodao ŠEMU, pa da je sledim...
jutros sam se probudio mrtav umoran,
i šetajući sa kučićima pored reke pomislio da je to sinoć bila KARDINALNA GREŠKA.
btw ne znam koji KARDINAL je napravio grešku, i koju, pa se po njemu to tako zove.
a mrzi me i da googlam, guglajte vi pa ćete biti pametniji od mene, barem do sutra.
avaj, bilo je kasno za pametovanje, posle bitke.
jutros sam, dakle, pomislio ovako:
TREBAO SAM sinoć da se odmorim,
pa danas ako budem malo svežiji, a trebao bih da budem,
onda da odem predveče na neki NADRAŽAJ za sutrašnju trku.
ne onih 1000m koje sam običavao da uradim pre 10-ak godina,
nego neko lagano trčanje sa desetak ubrzanja između 100-200m.
ali večeras vidim koliko bi tek ta druga ideja bila još veća GREŠKA.
tek sam danas nakon radova
(neko varenje, kad bude gotovo videćete slike)
shvatio da sam JOŠ umorniji,
i da bi me, koliko god da sam juče odmarao,
tek današnje trčanje DOTUKLO.
gledano iz tog ugla, ako je trka u NEDELJU,
bolje je da sam grešku napravio u petak, nego u subotu.
kad smo kod grešaka, previše sam se OPUSTIO sa ovim aparatima.
danas mi je upala varnica u patiku, i par puta sam pecnuo rukavicu brusilicom.
odatle, do dva prsta manje, samo je trenutak nepažnje.
nije isto držati olovku ili kašiku, i sečivo koje se vrti 100x u sekundi.
Nema komentara:
Objavi komentar