nedjelja, 1. siječnja 2017.

od Prvog (januara) po planu

nema odmora,
blogovati se mora.
neradni dan,
obitelj na okupu,
Sklonište na kućnom razglasu.

u inat svima koji su prespavali "dan nakon burne noći" (u kojoj smo zakopali 2016-tu, bog da joj dušu prosti), mi smo se vratili ritualu jutarnje šetnje kroz grad koji nije bio ovako pust još od bombardovanja.

"ti ne bježi, stani, stani".
kučići su bili oduševljeni što su na svakom uglu naišli na ispovraćan roštilj no svaki je bio potopljen u crno vino pa im ipak nismo dali da se toga nagutaju :-)

u međuvremenu smo slikali i ovaj grupni seks 4 prikolice, kad se sutra otrezne ionako se ničega neće sećati:



nakon toga smo se bacili na ogradu i završili gornji red cevi koje povezuju celu konstrukciju u veliku rešetku, i sada nam je zelenilo savršeno uokvireno i bezbedno. tu su mi pak na 4 metra iznad zemlje društvo pravile mačke kojima merdevine nisu bile dovoljno zanimljive pa su doletale sa letnjikovca kao neki majmunčići, ovu manju jedva isterasmo iz oluka.

nakon toga, kada je preostalo manje od dva sata do sutona, skočili smo na bicikle i overili asfalt prvom vožnjom u godini Novoj. utrnuli obrazi od vetra, mi se zarumeneli kao Mojca i Kekec, no pogled na sunce koje šmekerski ljubi Povlen u ogoljen vrat i poslednjim zracima osvetljava Medvednik, eh, isplatilo se višestruko.

smisao ljubavi ka prirodi je da nikada ne zamišljaš i očekuješ "nešto posebno", jer je jedna ista Priroda svakog dana lepa na drugi, novi način, pa će ti svaki utrošeni dah vratiti s kamatom.

od sutra bih trebao da se vratim trčanju, koje uopšte nisam planirao da preskočim danas, štaviše danas sam najmanje radio i bio najodmorniji pa evo celo veče ne znam šta bih još mogao da uradim. a dosadno mi je za laptopom, ovako "bez akcije". otud naslov bloga, jer je plan bio da se počne bez Plana.

tu negde sam se setio one stare dobre ideje da se na božić otrči Dužina, mada je pitanje šta će ovom polomljenom Meni značiti pojam "dužina" nakon evo dva meseca porinuća i potonuća. pa sam, jelte, pogledao prognozu, i ovih minus 16 obećavaju neki čakberijevski "sweet sixteen" rokenrol. no dotle će se prognoza deset puta promeniti pa ne treba trošiti energiju na uzaludnu paniku.

umjesto pogrešne prognoze,
mogli ste pronaći lijek...




Nema komentara:

Objavi komentar