nakon jučerašnjeg izleta sam danas ponovio vožnju drugim putem prema Drini, nešto me vuče ka tom zapadu. to jest, najradije bih išao direktno na jug ka planinama, tamo je najlepše, jedino što ne mogu pony biciklom naravno. kupsere nekako i pregazim ali na dugačkim usponima mi trebaju daleko sitniji prenosi.
opet, ako ću u brda ka jugu, tamo je puno lepše trčati jer su na teškom mtb-u brzine uzbrdo toliko smešne da se isplati ustrčati, pa ujedno izbeći smrzavanje nizbrdo na bicikli.
u ova dva dana mi se pogošala ova utrnulost šake, verovatno od bicikle. pretpostavljam da je to taj neki karpalni tunel kojim živci prolaze kroz ovaj zglob gde nosiš sat, i evo već desetak dana osećam neznatnu utrnulost u malom i domalom prstu, i znatno jače utrnuće u ova tri glavna prsta. ponajviše u srednjem kojeg sam izgleda pre par godina slomio a da to nisam ni primetio, i od tada je malkice zadebljan u svakom zglobu. čitao sam na nekim portalima o tom sinromu (CTS) i shvatio da tu neke terapije baš ne pomažu, pokušavaš da miruješ i čekaš da prođe. najgore je noću i ujutru kada mi je cela šaka skroz utrnula, a tokom raznih aktivnosti se manje primećuje. ionako mi se šake ukoče od zime pa ta ukočenost maskira ovo utrnuće valjda.
sutra je nedelja, verovatno ćemo u malo duže pešačenje sa psima pa posle toga ako mi ostane snage za neko kratko trčanje, možda i izletim iz kuće na pola sata. period godišnjeg polu-odmora od lude i manijakalne 2016-te se nastavlja...
Nema komentara:
Objavi komentar